Право и привреда

(u radnom odnosu) u prcduzcću. Doncta odluka o popuni radnog mcsta je sve dotlę dok ne budę javno objavljena, interna sivar prcduzcća i ne proizvodi, dakle, pravna dcjsiva proma trećini licima. Mcđutim, ncpopunjavanjc slobodnog radnog mcsta proizvodi ckonimski Sletne poslcdice za poslodavaca i zbog toga jc on ckonomski prinudcn da ga javno ponudi u cilju njcgovc popunc. Radno meslo je, u stvari, deo poslodavčcvog kapitała u čijoj je prirodi da sc u određcnim vrcmenskim ciklusima uvećava i upravo zbog toga on ne može da dopusti da ono ne funkcioodnosno da ostanę nepopunjeno. Pod uticajem ckonomske prinudc, preduzećc, kao organizovani oblik poslodavca, prcduzima odrcdcnc akie i radnjc kojima obezbeduje da sc ućini ponuda slobodnog radnog mesta na tržišlu rada. Slobodno rtidno meslo se na tržiStu rada javno nudi posredslvom sredstava za informisanjc. Trebti reći, da značajnu delainost u oblasli zapoSljavanja vrSi javna služ.ba za posredovanje i zapoSljavanjc. Poslodavei su danas bczmalo u svim zcmljama, obavezni da sarađuju sa ustanovama, zavodima, upravama, organizaeijama za zapoSljavanje, odnosno za posredovanjc u oblasti rada. Ponuda radnog mcsta ćini se s cil jem da se obezbedi prihvat ponudc od liea koja poscduju tražcna znanja i druge sposobnosti za rad. Raz.umc se, da li ćc doći do prihvala ponude i na loj osnovi uspostavljanja kontakta izmedu ponudioca radnog mcsta i prihvatilaca ponude (njih po pravilu ima viSe) ne zavisi uvck od poslodavca, nego i od toga da li na tržiSlu rada ima neangažovanih lica traženih radnih profila i da li su ona voljna da prihvaie ponudu za zaposlenje. Svakako da u vcz.i sa ovim postoji i interes druStvene zajenice da se izvrSe određenc radnje i akii u składu sa propisima koję je ona donela. Zajedniea utvrdujc određcna pravila ponašanja u zapošljavanju, ne samo radi zaSliie slrane u ovom odnosu, nego i radi zašlitc druSlvcnih inieresa. Pozilivno radno zakonodavstvo sadrži norme kojima su utvrdcnc odreSene obaveze za poslodavca odnosno preduzeće i prava za lica koja ućcstvuju u izbornom postupku. Prema tonie, analiza ovog spora nužno zahteva da sc imaju u vidu radnje i akti koje su ućesnici u postupku popune radnih mcsta, prema pozitivnim propisima. du2ni da preduzimaju ako hoćc na zakonit način da zadovolje svoje potrebc. ReC je o aktima i radnjama koje Cine prctpostavku za uspostavljanje tzv. predradnog odnosa. Radi se, u stvari, o odnosu koji sc uspostavlja izmedu lica koja su potencijalni subjekli radnog odnosa. Njcgova funkcija sastoji sc u obczbedenju konkurencije znanja i sposobnosti i na toj osnovi izbora ovog kandidata Cije sposobnosti najoptimalnijc odgovaraju zahtcvima radnog mesta. Ovaj odnoś, kao uostalom i drugi odnosi, uspostavlja sc na osnovu akala i radnji samih subjckata. Svojim aktima poslodavei odnosno prcduzcća na tržištu rada javno nude, pod utvrdenim uslovima, zaposlenje na odredenom radnom mestu. Ponuda radnog mesta nijc upućena poznatom, tj. unapred odredenom licu, nego ncogranićenom broju nepoznatih lica. Sva ova lica koja imaju znanja i sposobnosti i koja hoćc da se radno angažuju nude svoje radne usluge ponudiocu radnog mesta na odreden način putem preduzimanja odredenih radnji. Razmenom svojih materijalnih volja inkorporisanih u odredenim podncscima (prijava slobodnog radnog mesta) prijava na oglas (konkurs) uspostavlja se kontakt izmedu ponudioca radnog mcsta i ponudilaca radnih usługa. SaopStavanjem svoje volje u formi pi-

20

Ppravo i privrcda 1/2 1993. vol 31