Право и привреда

smenog podncska radnosposobno lice uspostavlja odnoś sa preduzcćem odnosno poslodavcem s ciljem da dobije zaposlenjc. Pośto je slobodno radno mcslo relko dobro a brój zainicresovanih lica, po pravilu, mnogo vcći od broją polrebnih lo dovodi do konkurencijc izmedu ponudioca radnih usługa. Ovde sc radi o konkurenciji znanja i sposobnosii koju obezbeduju preduzeća odnosno poslodavac u cilju izbora najsposobnijih. Pored principa konkurencije ponudilac radnog mcsia obezbeduje da se izborni postupak sprovede i na principima kao Sio su: javnosl, objektivnost, ravnopravnost, jednakost, ncprislrasnosl, strućnost, zakonitosl, fer i korekian postupak i dr. Čitav ovaj predradni odnoś koji sc sasloji od predizbornog i izbornog posiupka se uspostavlja povodom postojanja slobodnog radnog mesla i ima za cilj, tj. u funkciji je ponudc slobodnog radnog mesla.

IL Pojam spora

Predradni postupak (čine ga predizborni i izborni postupak) kao malcrijalnopravni odnoś, čcslo rada spor izmedu poslodavaca iii preduzeća, s jedne stranc, i učcsnika postupka i neposredno zaintcresovanih lica, s druge slrane. Spor nastaje kao posledica tvrdnje jednog od ućesnika postupka (radi se o licima koją su podnela prijavc na oglas) odnosno neposredno zainlcresovanog lica da mu je povredeno pravo iii neposredni interes zasnovan na pravu iii da je, pak, poslodavac odnosno prcduzećc povrcdilo zakonom iii drugim aktom utvrdenc obaveze. Poslodavac je inieijator zasnivanja radnog odnosa, dok su inieijatori spora povodom sprovodenja postupka, koji prethodi zasnivanju radnog odnosa, lica koja učesnici na oglas odnosno druga zainleresovana lica koja smalraju da im je povredeno pravo odnosno interes zasnovan na pravu. Mcdutim, treba istaći da poslodavac svojim aktom i radnjama svakako izaziva akeije ućesnika koji upotreborn pravnih sredstava osporavaju zakonilost predizbornog i izbornog postupka. Razume se, ovaj odnos je, kao i radni odnoś, čiji nastanak on priprema zasnovan na suprotnim interesima. Interes je poslodavaca da izaberc najsposobnijeg kandidata, a interes svakog pojadinačnog ućesnika oglasa da baš njcmu na osnovu izbora bude povercno vrSenjc poslova slobodnog radnog mesla. No, nezavisno od interesa mogućno je da poslodavac odnosno prcduzećc, u poslupku koji prethodi izboru i u postupku izbora, povredi prava učesnika oglasa ili konkursa ili neposredni interes zasnovan na pravu iii, pak, povredi obaveze ulvrdcnc zakonom i autonomnim aktima i time izazove spor koji će se na odreden demokratski način primenom odgovarajućih pravnih sredstava pred nadležnim organima razreśiti. U ovom poslupku, nczavisno o toga što je poslodavac vlasnik sredstava rada, on mora poštovati određcna, pravnim normama utvrdena, pavila kako bi se otklonio svaki oblik samovolje. ’ Radi se, dakle, o sporu o zakonitosli izbora, tj. osporavanju zakonitosti odlukc o izboru određenog kandidata. S obzirom na rcčeno, spor o zasnivanju radnog odnosa mogao bi da se defmiše kao vrsia spora koji nastaje između lica kao ućesnika

21

13. SUNDERIĆ: Spor o zasnivanju radnog odnosa (str. 18-29)