Право и привреда

Sanacija preduzeća može se izvršiti i otkupom njegovih sredstava, tj. prodajom, davanjem u zakup ili lizing. Sređstva preduzeća su, naime, u pravnom prometu. Sredstva dobijena od prodaje, izdavanja u zakup ili lizing pripadaju pređuzeću i ulaze u njegovu imovinu (čl. 52. NZDP). Statutom preduzeća utvrđuje se način na koji se vrši ponuđa za prodaju sredstava preduzeća. Prodaja sredstava društvenog preduzeća je prilika da se promeni njegova vlasnička i organizaciona struktura, jer se ono može organizovati kao privredno (trgovačko) društvo; da se pripoji drugom preduzeću ili da se sa predmetnim sredstvima osnuje novo preduzeće. Novoosnovano preduzeće nema pravni kontinuitet sa društvenim preduzećem iz čijih sredstava je ono nastalo, pa ono ne odgovara za obaveze društvenog preduzeća koje su nastale pre ove pravne transakcije. 3. Finansijska sanacija banaka Glavni učesnik u finansijskoj sanaciji pređuzeća treba da budu banke sa svojim kređitnim potencijalima. Stanje kređitnog potencijala naših banaka je sađa takvo da one ne mogu izvršiti svoju ulogu iz ove oblasti, jer se i same nalaze u stanju insolventnosti. Zato je prvo potrebno izvršiti sanaciju banaka da bi se one osposobile da vrše sanaciju pređuzeća. U Programu ekonomskog oporavka Jugoslavije 1 utvrđeno je i predloženo sledeće: Produžavanjem ranije prakse kreditiranja neefikasnih preduzeća, bez mogućnosti ua u predviđenim rokovima dobiju povraćaj uloženog novca, banke su ustvari postale fmansijske institucije za masovnu preraspodelu gubitaka. Ođobravajući kredite koje nisu bile u mogućnosti da naplate, poslovne banke i same zapadaju u gubitke. Umesto da gubici ostanu locirani u realnoj sferi ekonomije gde bi se izvršilo ili njihovo pokrivanje iz realnih sredstava ili sproveo stečaj preduzeća koje nije moguće prevesti na rentabilno poslovanje, banke su te gubitke u znatnoj meri pokrivale svojim plasmanima. Zbog nemogućnosti da kasnije naplate dospela potraživanja one same postaju jezgro gubitaka. Na ovaj način đošlo je do procesa umnožavanja gubitaka u jugoslovenskoj privredi. U uslovima delovanja ekonomske blokade zemlje došlo je do vrlo jake redukcije privredne aktivnosti i dohotka. To se odrazilo i na pogoršavanje finansijskih rezultata u privredi i bankarstvu. Udar na privredu ogledao se u snažnom porastu deficita obrtnog kapitala privrede, usled čega je nastao povećani pritisak na bankarske kredite odnosno na kredite iz primarne emisije. Udar na bankarstvo ogledao se u znatnom smanjenju bilansa banaka preračunatih u stranu valutu, kao i u formiranju otvorenih i potencijalnih gubitaka u poslovanju. Glavni pravci sanacije bankarskog sistema leže na trasi prestruktuiranja u kombinaciji sa infuzijom svežeg kapitala kao i poboljšanom menadžmentu na toj osnovi. U postojećoj institucionalnoj strukturi u bankarstvu društvena preduzeća kao akcionari banaka pokazuju veću zainteresovanost za dužničku dobit nego za profit banke. Volumen raspoloživih sredstava za sanaciju banaka (iz budžeta, obveznica, obveznlca Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka, iz stranih kredita) bitno će uticati na brzinu i profil transformacije banaka. Kasnije će permanentni proces finansijska transformacije banaka biti sprovođeni pretežno putem akvizicije, tj. preuzimanja slabijih banaka od strane finansijski jačih banaka na bazi aranžmana zasnovanih na tržišnoj osnovi.

1 Rekonstrukcija monetamog sistema i strategija ekonomskog oporavka Jugoslavije, Beograd, 7.januara 1994. godine, str. 50-52.

37

SANACIJAI STEČAJ PREDUZEĆA U FUNKCIJIPRIVREDNOG OPORAVKA