Право и привреда

Postoji mogućnost đa se sredstva za sanaciju banaka usmere neposredno u revitalizaciju poslovanja jednog broja velikih preduzeća za koja se pouzdano oceni da bi mogla profitabilno da posluju u budućnosti. Pošto su ova velika preduzeća visoko zadužena revitalizacija tih pređuzeća bi značajno doprinela saniranju banaka, jer bi se isčistila kontaminirana aktiva banaka, tj. veći plasmani u ta velika preduzeća koja ne mogu da servisiraju svoje kredite. Naravno, pretpostavka za ovakve operacije bila bi jasna tržišna perspektiva svake od tih firmi i sprovođenja integralnog procesa prestruktuiranja preduzeća. Za ona preduzeća koja nemaju tržišnu vitalnost pristupilo bi se njihovom razbijanju na manje celine i gašenju onih delova koji nemaju tržišnu opravdanost ili bi, ako nema drugog rešenja, neka od njih i u celini bila ugašena. Na ovaj način bi se obezbedilo simultano sprovođenje sanacije banaka i revitalizacije velikih preduzeća u kojima je plasiran najveći deo aktive banaka, i to ne sledeći način: a) sprovođenjem sanacije banaka sa indirektnim efektima na kreditiranu privredu i b) finansijskom rehabilitacijom velikih preduzeća, uz njihovo prestruktuiranje, sa efektima koji iz toga proističu na ozdravljenje banaka. U tom smislu radi rešavanja problema sanacije banaka potrebno je: (1) obezbediti eksterna sredstva radi otpisivanja nenaplativih dugova; (2) proces sanacije banaka spro T oditi uporedo sa procesom finansijske rehabilitacije privrede, tj. preduzeća; (3) obustaviti dalje finansiranje neefikasnih preduzeća; (4) poslovanje banaka mora se temeljiti na standardnim finansijskim kriterijumima uobičajenim u tržišnim privredama. HI. PRO GRAMIRANI STEČAJ 1. Pojam i sadržaj Programirani stečaj jeste novi pojam u našoj teoriji i praksi, ali su neki njegovi instituti već iugo poznati. To je ciljni stečaj, jer ima unapred određene ciljeve i postavljene zadatke. Programirani stečaj ima šire značenje od uobičajenog pojma stečaja. Njegov je osnovni cilj da se putem stečajne procedure izvrši sanacija preduzeća, njegova vlasnička transfoimacija ili reorganizacija radi promene njegove organizacione strukture. 1 U tom smislu se stečaj shvata u pravu Sjedinjenih Američkih Država. Prema Zakonu o bankrotstvu iz 1978. godine (Bankroptcy Act) stečaj se shvata kao finansijski i pravni fe nomen, kojeg čini skup materijalnih, poslovnih i finansijskih radnji privrednog subjekta, koji je zapao u to stanje. To znači da je pojam "bankrotstvo" šireg značenja od pojma "stečaj", jer je bankrotstvo stanje u kojem preduzeće nije u stanju da plaća svoje dugove. U tom smislu, stečaj je samo đeo ukupnog kompleksa odnosa koji nastaju tokom procesa bankrotstva. Stečaj je samo sudski postupak, koji je striktno zakonom propisan. Zakon o bankrotstvu omogućava preduzeću da opstane u poslovnom smislu, ako je njegovom vlasniku to važnije no da se ono ugasi i ako poverioci nalaze u tome interes, uzimajući za merilo buduće prihode preduzeća. Zato u američkom stečajnom pravu postoji institut tzv. voljnog bankrotstva, koji se sastoji u tome što dužnik sam podnosi sudu zahtev da ga proglasi bankrotom, jer nije u mogućnosti da izvršava svoje obaveze. Ukoliko sud usvoji taj đužnikov zahtev, on donosi odluku i objavljuje da je dužnik u bankrotstvu. Tada se upravljanje dužnikovom imovinom prenosi na

1 Detaljno o tome u mom radu: "Programirani stedaj"; "Pravni život", II tom ("Svojinski odnosi u pravnom poretku"), Beograd, 1992., br. 1-2. i tamo navedena literature.

38

Prof dr Mihailo Velimirović, Pravni fakultet, Podgorica