Право и привреда

upravljanje od strane suda, a problem insolventnosti đužnika pokušava se rešiti produžavanjem rokova pladanja, obezbeđenjem zajma za obrtni kapital dužnika, restruktiranjem kompanije i si. Restriktuiranje ill reorganizacija kompanije može se izvršiti na sledeći nadin: Kad se pokrene stedaj sudija može da ostavi preduzedu rok od 120 dana (što se može produžavati i skradivati) da podnose plan reorganizacije. Ukoliko sudija ne prihvati taj plan otvoride se stedajni postupak nad tim preduzedem. U istom smislu u francuskom pravu (Zakon iz 1984. gođine) pre pokretanja stečajnog postupka preduzimaju se sledede mere prema preduzedu: mere prevencije, mere upozorenja i mere vansudskog oporavka. U francuskom pravu, sudski postupak poznaje sledede faze: faza "sumnje", koja obuhvata obustavu pladanja do 18 meseci; faza posmatranja, koja obuhvata period od 3-6 meseci; faza odluke o sudbini preduzeda, koja može da bude u vidu obnove preduzeda, tj. njegovog oporavka ili u vidu prestanka preduzeda. I u drugim zemljama stedaj preduzeda se samo izuzetno sprovodi u pravcu rasprodaje njegove imovine. Ukoliko nije mogude preduzeće izvudi iz situacije u kojoj se našlo, npr. prinudnim poravnanjem sa poveriocima ili ako ga nije mogude prodati kao celinu, nastoji se da se da u zakup nekom drugom preduzedu ili preduzetniku, sa ciljem da se ponovo stvore uslovi za obavljanje privredne delatnosti koja je predmet njegovog poslovanja. Poverioci vide u tome vedu korist no da se vrši rasprodaja njegove imovine u bescenje u stedajnom postupku. I u nas bi trebalo prihvatiti šire shvatanje pojma stečaja kao bankrotstva u smislu priznavanja i utvrđivanja teSkog finansijskog stanja preduzeda. To bi se moglo označiti pojmom "predstedajno stanje'', u kojem bi preduzede samo tražilo da se preduzmu odredene mere radi razrešenja tog stanja, a ne da se to odlaže i da se deka stanje u kojem de se to drastidno pogoršati. Ustvari, u našem zakonodavstvu ved postoje, instituti za takvo stanje, ali ih previše vežemo za sudsku proceduru stedajnog postupka. To su slededi instituti: sanaciji preduzeda, preuzimanje duga preduzeda, vansudsko poravnanje sa poveriocima, prinudno poravnanje sa poveriocima, statusne promene preduzeda, prodaja preduzeda. U svim tim oblicima vrSi se sanacija preduzeda, jer pokušava da se ono održi kao celina ili samo neki njegov deo koji ima uslove za opstanak. U našim savremenim uslovima, tim putem se postiže i još jedan cilj, a to je transformacija preduzeda u društvenoj svojini u preduzede u nekom drugom organizacionom obliku, tj. u privredno (trgovadko) druStvo. Radi toga postoji prethodni postupak, pa se tek nakon njegovog zavrSetka može otvoriti stedajni postupak. Programirani stedaj podrazumeva preduzimanje razliditih radnji i postupaka. Pitanje je; zašto je potrebno da se radi toga pokrede stedajni postupak i zašto se to ne bi izvršilo bez otvaranja stedaja. Odgovor na to pitanje nalazi se u samoj situaciji u kojoj se nalazi preduzede, ali u našim savremenim usalovima tu postoji i još jedan problem. Naime, u preduzedima u društvenoj svojini teško je postidi donošenje odluke organa upravljanja, narodito ako reorganizacija preduzeda dovodi do smanjenja broja radnika u toj organizaciji. Uz to, s obzirom na makro i mikro ekonomske prilike u našoj zemlji, obidno su se ved stekli uslovi za pokretanje stedajnog postupka nad preduzedem. Otvaranjem stedajnog postupka potpuno se menja pravni položaj preduzeda, jer nastupaju razlidite pravne posledice u odnosu na stedajnog dužnika. Naime, danom otvaranja stedajnog postupka raspuštaju se svi organi preduzeda u stedaju, a njihove funkcije prelaze na stedajnog upravnika, koji je organ stedajnog postupka. Zatim, danom otvaranje stedajnog postupka prestaje radni odnos svih radnika preduzeda u stedaju. S obzirom na to, mnogo je jednostavnije u stedaju đonositi odgovarajude ođluke u preduzedu, u pravcu njegove transformacije ili reorganizacije, zakljudivanja prinudnog poravnanja sa poveriocima, prodaje preduzeda i si. Pogrešno bi, medutim, bilo shvatanje da je otpuStanje radnika, sa posla radi lakšeg donošenja odgovarajudih odluka u pravcu vršenja promena u toj organizaciji, cilj pokretanja stedajnog postupka. Prestanak radnog odnosa radnika predu-

39

SANACUAI STEČAJ PREDUZEĆAU FUNKCIJIPRIVREDNOG OPORAVKA