Право и привреда

riođma, koji obavezuje sve neprivilegovane poverioce, pa i one koji su se izjasnili protiv njegovog zaključenja. Sadržaj ugovora o smanjenju potraživanja poverilaca čini obaveza poverilaca da smanje svoja potraživanja prema đužniku, i to bilo delimidno bilo u celini. Ovim ugovorom poverioci se mogu obavezati i da dužniku odgode rokove plaćanja njegovih dugova za određeno vreme. Sve to u meri i trajanju koliko se utvrdi slobodnom voljom ugovorača. I po tome se vansudsko poravnanje sa poveriocima razlikuje od prinudnog poravnanja. Ugovorom o vansudskomporravnanju sa poveriocima poverioci se odriču prava da traže namirenje svojih potraživanja u onom delu u kojem su dužniku oprostili svoj dug. Dužnik ostaje u obavezi prema poveriocima samo za onaj preostali deo duga. Poverioci se, takode, odridu prava da zahtevaju izvršenje obaveze dužnika za onaj vremenski period za koji je odloženo plaćanje duga. 2. Prinudno poravnanje sa poveriocima Prinudno poravnanje sa poveriocima jeste oblik saradnje insolventnog preduzeda. Ono se može zaključiti pre pokretanja stečajnog postupka i u toku tog postupka. Prinudno poravnanje koje se zakijučuje izvan stečajnog postupka naziva se vanstečajno prinudno poravnanje, a njegov je cilj da se spreči otvaranje stedajnog postupka. Prinudno poravnanje u stečaju ima cilj da spreči završetak stečajnog postupka ukidanjem preduzeda. 1 Od poverilaca i od dužnika zavisi da li de se zakljudivanje sporazuma o prinudnom poravnanju pristupiti izvan stečaja ili u toku stečajnog postupka. Obično se to Cini u toku prethodnog postupka za otvaranje stedajnog postupka. Opredeljujudi razlog za to jeste sam zakon koji predvida da će se na pripremnom rodištu za otvaranje stečaja ispitati mogudnost zaključenja prinudnog poravnanja. Ali, tu postoji još jedan opredeljujući razlog u praksi, a odnosi se na radnike preduzeda. Naime, u programiranom stedaju se obidno predviđa da de se zatražiti zaključenje prinudnog poravnanja izvan stedaja ukoliko đužnik može da reši pitanje suvižnog broja radnika i bez otvaranja stečaja. Prinudno poravnanje sa poveriocima jeste stari pravni institut koji vodi poreklo od ustanove rimskog prava - pactum remissorium. Prinudno poravnanje jeste sporazum preduzeda - dužnika i onib njegovih poverilaca dija potraživanja iznose više od polovine priznatih dugova 0 smanjenju potraživanja, o odlaganju rokova pladanja i o načinu isplate dugova. Ovaj sporazum proizvodi pravno dejstvo prema svim neprivilegovanim poveriocima. Ono se naziva "poravnanje" zbog pristanka vedine poverilaca da pruže svom insolventnom dužniku olakšice 1 pogodnosti, a 'prinudnim" se azrva zbog toga što za njegovo zaključenje nije potreba saglasnost svih poverilaca, ved je dovoljno da je to udinila samo jedna vedina poverilaca. Vedinu poverilaca dine oni poverioci dija potraživanja iznose viSe od polovine ukupnih dugova preduzeda. Ali, da bi pristanak vedine poverilaca na poravnanje mogao da dobije pravnu snagu i da proizvodi odgovarajuda pravna dejstva, potrebno je da ga potvrdi nadležni sud. Tom potvrdom sporazum o prinudnom poravnanju dobiva pravnu snagu prema svim poveriocima, bez obzira na to što neki od njih nisu pristali na to. Iz takvog karaktera sporazuma o prinudnom poravnanju proizilazi da ono sadrži u sebi dva suprotna pojma: pojam sporazuma kao voljnog akta poverilaca i pojma prinude za one poverioce koji su bili protiv toga. To ovom sporazumu daje karakter contradictio in adecto,

1 Detaljno o tome u mom radu; "Prinudno poravnanje"; "Godišnjak Pravnog fakulteta", Sarajevo, 1970, br. XVIII i tamo navedena literature.

43

SANACUAI STEČAJ PREDUZEĆA U FUNKCDIPRIVREDNOG OPORAVKA