Право и привреда

društvo, postoji opasnost da poverioci budu izigrani. Ova je opasnost, kako to pokazuje praksa, naročito izražena ako je preduzeće osnovao samo jedan osnivač, da bi se riskantnim privredenim aktivnostima bavio preko pređuzeća a ne u svoje ime. 1 . Šta se predviđa Predlogom zakona o preduzećima. Predlog koji je Savezna vlada utvrdila na sednici održanoj 4. X 1993. godine u pogledu zaštite poverilaca? Da li su predložene odredbe na nivou savremenih shvatanja u pravnoj teoriji i rešenja koja važe u stranim zemIjama? 1. Minimalna osnovna glavnica kod društava kapitala Odredbe o tome koja su najmanja sredstva potrebna za osnivanje akcionarskih društava s ograničenom odgovornošću postoje u svim zemljama. Prema Pređlogu zakona o preduzećima ti iznosi su 20.000 USD ako se akcionarsko društvo osniva na sukcesivni način, 10.000 USD ako se akcionarsko đruštvo osniva na simultani naCin i 5.000 USD ako se osniva društvo s ograničenom odgovornošću, sve u dinarskoj protiwrednosti. Na taj naCin želi se izbeći osnivanje patuljastih društava kapitala, koja zbog toga Sto njihovi članovi ne odgovaraju za obaveze društva možda neće biti u stanju da izvršavaju svoje obaveze prema poveriocima. Stvar je pravno-političke ocene nisu li ovi iznosi suviše visoki s obzirom na naše okolnosti. Neće li se na ovaj naCin suzbijati osnivanje društava kapitala? 2. Zaštita poverilaca od opasnosti precenjivanja vrednosti nenovčanih uloga u društvo kapitala Onaj ko stupa u poslovni odnos sa preduzećem koje je organizovano kao društvo kapitala treba da vodi računa kolikim sredstvima to društvo raspolaže. Jer, u slučaju povrede ugovora, poverilac može naknadu štete naplatiti samo iz tih sredstava. Ako su nenovčani ulozi u društvo precenjeni, stvara se privid da je društvo bogatije nego što jeste. To je jedan od razloga zašto je Prediogom za novi Zakon o preduzećima predvideno da se nenovčani ulozi u akcionarsko društvo i u druStvo s ograniCenom odgovornošću obavezno procenjuju (Clan 200. stav 2. odnosno član 343). OsnivaCi akcionarskog društva moraju sačiniti i potpisati poseban izveštaj o ulozima u stvarima i pravima koje unose u druStvo (član 206. Pređloga). U izveštaju se navode predmeti uloga, isprave o proceni i dokazi o stavljanju tih stvari i prava na raspolaganje društvu. Prilikom sukcesivnog osnivanja akcionarskog društva, osnivačka skupština prihvata procenu vrednosti nenovčanih uloga (Clan 219. stav 1. tačka 6. Predloga). Medutim, Predlog ne sadrži bliže odredbe o postupku verifikacije procene vrednosti nenovčanih uloga u društvo kapitala, koju su izvršili osnivači društva. Postoji zbog toga opasnost da će se društva kapitala osnivati ulaganjem dotrajalih stolova i stolica, neispravnih pisaćih mašina i telefona i si., kakvih je primera i do sada bilo. Jugoslovenski Trgovački zakon iz 1937. godine sadržao je o tome detaljne odredbe. Prema Clanu 191. tog zakona, osnivači društva su bili dužni da svoj izveštaj o proceni vrednosti nenovčanih uloga dostave sudu na čijem će se području nalaziti sedište đruštva. Sud je imenovao najmanje tri revizora-stručnjaka koji će.ispitati izveštaj osnivača. Sami osnivači ili osnivačka skupština nisu mogli imenovati revizbre. Sud je postavljao revizore prvenstveno sa

1 Hanel, X, Lagarde, G., Jauffret, A, 'Droit commercial", tome 1, Paris, 1980, N 421, str. 74. 2 Prema francuskom pravu dovoljan je i jedan revizor. Revizora (fran. le commissaire aux apports)

49

PREDLOG ZAKONA O PREDUZEĆIMA I ZAŠTITA POVERILACA