Право и привреда

Дозвола за оснивање је правни основ за одржавање оснивачке скупштине берзе, у другој фази оснивачког поступка, јер је оснивачи не смеју да одрже, пре њеног издавања (чл. 15). Оснивачку скупштину би требало да припреми и закаже оснивачки одбор, ако је образован. На њој се двотрећинском већином гласова свих оснивача доносе сгатут и правила берзе, те бирају њени органи (чл. 16). Када одрже оснивачку скупштину и испуне обавезе из оснивачког уговора, оснивачи подносе захтев за издавање дозволе за рад берзе (чл.l7. ст. 1). Уз тај захтев они подносе надлежном органу: дозволу за оснивање (тачније. препис решења о њој), уговор о оснпвању, статут, правила берзе и доказе да су испуњене обавезе из оснивачког уговора (нпр. да је обезбеђен пословни простор, прикупљен мннималан капитал ...).■) Из тога произилази да услови за осннвање берзе не морају сви да буду испуњени у тренутку издавања дозволе за оснивање берзе, него тек у часу издавања дозволе за њен рад.^ Народна банка је надлежна за издавање дозволе за рад валутној (новчаној, девизној= берзи (чл. 18.ст. 1). За издавање дозволе за рад ефектне берзе надлежан је „савезни орган одн. организација надлежна за организовано тржиште хартија од врфедности“ (чл. 18. ст. 2). Овде је још мање јасно, него у првојф ази, који је орган надлежан. Поред Савезне владе и Министарства за финансије. то би могла да буде и Комисија за хартије од вредности. Комисија би првенствено требала да буде надлежна по важећем Закону о хартијама од вредности (чл. 8). Дозволу за рад робне берзе нздаје савезни орган који је надлежан за издавање дозволе за оснивање (чл. 18. ст. 3. Закона о берзама). Овде није јасно нешто би исти орган најпре давао дозволу за оснивање, па тек онда дозволу за рад берзе, уместо да то учинн истом дозволом, као што је то уобичајено у свету. Ако се оснива мешовита берза, оснивачн треба да обезбеде дозволе свпх органа којн су по закону надлежнн за предмете њнхове котацнје (чл. 18. ст. 4)Л^ Надлежни орган је дужан да у року од 60 дана од дана прнјема захтева за издавање дозволе за рад донесе (позитивно или негативно) решење о њему (чл. 19. ст. Решење о захтеву је коначно, те се не може нападати ни жалбом, ни ванредним правним леком. Како Закон не ирсдвнђа изрпчито дискрециона

11. Чл. 17. ст. 2. Закона о берзама. 12. У чему је онда смисао дозволе за оснивање? Moryhe да је њен смисао у економичности оснивачког поступка. Да се не би оснивачи исцрпљивали и трошили испуњавањем оснивачких услова и одржавањем оснивачке скупштине, држава их на овај начин. одмах, превентивно, забраном оснивања, ослободи „мука“. Међутнм, могуће је да претходно (не)давање дозволе за оснивање служи и као средство за отклањање политички неподобних оснивача и берзи, ма колико они били економски подобни. 13. У чл. 18. ст. 4. законодавцу се поткрала грешка, јер је уместо нзраза „осннвачи" употребио израз „акцнонари", који не постоје све до уписа берзе у судски регистар, 14. У чл. 19. ст. 1. законописцима се поткрала још једна грешка, јер би иначе та норма била потпуно бесмислена. Уместо: „Орган који је издао дозволу за рад дужан је да донесе решење о издавању дозволе за рад ...“, треба да стојн: „Орган надлежан за издавање дозволе за рад дужан је да...“

90

Право и привреда бр. 1-2/95.