Право и привреда

Поступак оснивања - Закон о берзама регулише поступак оснивања берзе, који се састоји од три фазе (чл. 12-25): 1) издавање дозволе за оснивање, 2) издавање дозволе за рад и 3) уписивање у судски регистар. У првој фази оснивачи треба да добнју дозволу за оснивање од „надлежног савезног органа“.(чл. 12-13). Закон не одређује којп је то орган, тако да је то једна велика правна празнина. To би могла да буде Савезна влада и Савезно министарство за финансије, за финансијске Савезна влада или Савезно министарство за трговину за робне берзе. За мешовите берзе (финансијске и робне) могла би да буде надлежна или Савезна влада или оба њена поменута министарства. Отуда није јасно од кога оснивачи треба да траже дозволу за оснивање. Тиме се већ на првом кораку онемогућавају да оснивају берзе. Могући сукоб надлежности између набројаних органа могао би да се реши аутентичним тумачењем Закона или одлуком Савезне владе. Док се то питање не реши и празнина попуни, оснивачима преостаје једино да захтеве за издавање дозволе за оснивање берзи подносе непосредно Савезној влади, као највишем органу управе, како би их она касније упутила надлежном органу, по њеном тумачењу Закона. Ако она тако не поступи, закон је неприменљив и, као такав, безвредан. У том случају боље би било да законодавац није ни доносио Закон, ако није био у стању да у законодавном поступку јасно одреди надлежни орган.^ Да би добили дозволу за оснивање оснивачи треба да надлежном органу поднесу захтев за њено издавање. Уз захтев треба да поднесу и уговор о оснивању, који су претходно закључили у писменој форми и са законом одређеним елементима (чл. 12-13). Добро би било када би оснивачи уговором о оснивању образовали оснивачки одбор, иако га Закон не предвиђа. У њега би ушли представници оснивача или трећа лица, која су стручна за берзе. Његов задатак би био да у име оснивача предузима све радње у оснивачком поступку до уписа берзе у судски регистар. При одлучивању о издавању дозволе за оснивање, надлоежан савезни орган има дискреционо овлашћење. Том приликом он „оцењује оправданост и сврсисходност оснивања берзе са аспекта развоја и унапређења финансијског и робног тржишта, конкурендије и економске политике земље“ (чл. 13). Савезни орган је дужан да донесе решење (позитивно или негативно) о захтеву у року од 60 дана од дана када га је примио (чл. 14). To решење је коначно у управном поступку, те не може да се напада жалбом, а због дискреционих овлашћења доносиоца ни ванредним правним леком, па ни тужбом у управном спору. Издавањем дозволе за оснивање завршава се прва фаза оснивачког поступка и започиње друга.

9. Закон помиње само „савезни орган", тако да би требало да Народна банка и Комисија за хартије од вредности, као посебне савезне установе, буду искључене. 10. Истина, за финансијске берзе би то питање могао да реши и нови Закон охартијама од вредности, који би требало да се ускоро донесе. Међутим, и поред тога остало би нервшено питање надлежног органа за робне и мешовите берзе.

Н. Јовановић: Теоријско објашњење закона о берзама од 1994. године (стр. 76-94) 89