Право и привреда
који органи берзе морају да постоје у тренутку њеног оснивања. Ипак, требало би да се узме да су то органи који су неопходни за почетак њеног рада. To су скупштина, управни одбор, надзорни одбор, директор, арбитража и комисија за котацију (чл. 31. ст. 1, чл. 32. и чл. 34. Закона). Остале органе, које Закон изричито не именује, берза не треба да образује у тренутку оснивања, јер јој они нису нужни за почетакрада (чл. 31. ст. 2). Да би оснивачка скупштина могла да именује првог директора берзе потребна јој је сагласност државног органа надлежног за издавање дозволе за њен рад (чл. 24. и ст. 1. тач. 3). Исто важи и за одлуку управног одбора берзе при каснијим променама директора. Правило о државној сагласности за именовање директора неке установе је застарело решење, које је код нас напуштено још укидањем Закон о удруженом раду. To је једно лоше решење, јер је тетттко веровати да ће оснивачи и акционари берзе пристати да им држава одређује директора, када по закону она није обавезна да им својим средствима помогне у оснивању берзе и када им је дато право да самостално образују скупштину, управни и надзорни одбор, као више органе од директора. Ако је то учињено по угледу на немачки систем полудржавних берзи, онда је требало да се он доследно Ако то већ није учињено, а жели се обезбедити превентивна државна контрола при именовању директора, онда је требало да се предвиди да је берза дужна само да обавести надлежни државни орган. Тај орган би био овлашћен да захтева у судском поступку разрешење директора, због законом предвиђених разлога (нпр. осуде за кривична дела). 5) Услови у погледу аката. - Закон о берзама захтева да оснивачи берзе закључе уговор о оснивању (вероватно у писменој форми), са прописаном садржином, као и да оснивачка скупштина изгласа двотрећинском већином гласова свих оснивача статут и правила берзе (чл. 11. и чл. 16. ст. 1). Уговор о оснивању служи савезном органу као основ за издавање дозволе за оснивање берзе, a статут и правила као основ за издавање дозволе за рад. Свака каснија измена ових аката берзе подлеже давању сагласности савезног органа надлежног за издавање дозволе за рад (чл. 24). Тим правилом, као и истоветним правилима у погледу директора и статусних промена, берзе се стављају у битно завистан однос према држави. To може да буде велика сметња не само за њихово оснивање, него н за њихов нормални рад. Ако берза мора да чека сагласност државног органа за сваку, макар и најситнију, промену својих аката, могуће је да околности, које су изазвале потребу за тим променама, толико отежају пословање берзе да она престане са радом. To би свакако изазвало тешке поремећаје на целокупном нашем тржншту. 6) Ова група услова тиче се две одлуке, као што је раније речено. Закон од 1994. године предвиђа дозволу за оснивање и за рад берзе, као услов за њен упис у судски регистар. Тиме се долази до поступка оснивања берзе.
8. Вид.систем полусамосталннх берзи на стр. 4. н5. ове расправе.
88
Право и привреда бр. 1-2/95.