Право и привреда

аља, јер векови заосталости у историјском развоју берзи не могу да се „прескоче“ законскнм наредбама и ограничењима. Прошнрнвање круга оснивача и акционара нашнх берзи не бн. међутим, значило и слабију контролу државе над њиховнм оснивањем и пословањем. Ефикасност државне контроле не зависи од врсте оснивача, а проширивањем њиховог круга знатно би се допринело развоју нашег берзанског пословања. 2) Услови у погледу кашггала - Наше берзанско право захтева да новчани део оснивачкогкапитала берзе износи најмање петсто хиљада динара (чл. 27. Закона). Поред тога, оснивачн су дужни да берзи обезбеде одговарајући пословни простор, као натурални део њеног оснивачког капитала (чл. 10. ст. 2. тач. 1. и ст. 3). Пословни простор мора да се налази у својини берзе или најмање у десетогодишњем закупу. Најзад, берза мора да има опрему подобну за електронску трговину и обрачун потраживања из берзанских послова. Услови у погледу оснивачког капитала берзе су превише строги. Нарочито је строг услов минималан новчани оснивачки капитал од 500.000 динара. Тај износ би био подношљив, ако би се односио на целокупни оснивачки капитал берзе, како у стварима, тако и у новцу. Берза, као институција, бави се само организовањем берзанског промета, без икаквог учешћа у њему. To значи да она само ствара услове својим члановима да тргују или посредују на њеном тржишту. тако да не преузима никакве обавезе у берзанским пословима, које закључују њени чланови. Отуда она не одговара за обавезе у берзанском промету, по основу закључених берзанских послова. Она такве обавезе не може да има, а за обавезе њених чланова они сами одговарају својом имовином и заједничким фондом сигурности. Обавезе берзе у промету нису толико велике, да би морао да се предвиђа тако висок новчани капитал. Није јасно, такође, зашто се Законом тражи да берза има опрему за електронску трговину и електронски обрачун тражбина, када се зна да је достигнути ниво нашег берзанског пословања толико низак, да лакоћом може да се и ручно води и књижи. 3) Услови у погледу пословне оспособљености - Да би наше берзе могле да се оснују неопходно је да буду кадровски, технички и организационо оспособљење за обављање берзанског пословања (чл. 10. ст. 2. тач. 3. Закона). Кадровска оспособљеност берзе постоји када она има високостручне кадрове од којих су најмање три „берзанска брокера“ с положеним стручним испитом (чл. 10. ст. 4). Сматра се да је берза технички оспособљена када има „развијени информациони компјутерски и комуникациони систем за берзанску електронску трговину и извршавање обрачунских трансакција по пословима закљученим на берзи“ (чл. 10. ст. 5). Најзад, организациона оспособљеност берзе подразумева постојање организационих делова за ефикасно и јединствено обављање послова на берзи. (чл. 10. ст. 6.). 4) Услови у погледу органа - Да би се код нас берза основала, нужно је да јој се образују органи на оснивачкој скупштини. Одлука о томе се доноси двотрећинском већином гласова свих оснивача (чл. 16. сс. 1). Закон не наводи

Н. Јовановић: Теоријско објашњење закона о берзама од 1994. године (слр. 76-94) 87