Право и привреда

водњу и промет робе, савезна држава и република чланица. Страно правно лице може да буде оснивач робне берзе само под условом узајамности (чл, 9)3 Требало би да се узме да правно лиде, које оснива робну берзу, мора да буде регистровано за производњу или промет оне робе која ће се у њој котирати. Такво правно лице може да буде оно које се регистровало као берзански посредник за робу или неко друго правно лице (нпр. предузеће). Берзу, било финансијску, било робну, мора да оснива најмање осам оснивача (чл. 11. ст. 1. Закона). Овде треба да се истакне да Закон о берзама од 1994. године предвиђа врло узак круг оснивача финансијских бери. Њиме набројаним субјектима је тиме дата неоправдана привилегија (монопол) за оснивање финансијских берзи. Привилегија је неоправдана из више разлога. Прво, банке свакако нису стручнпје за берзанско пословање од специјализованих берзанских посредничких друштава, a поготово то важи за осигуравајућа друштва и Поштанску штедиониду. Отуда стручност привилегованих субјеката не може да буде ннкакво оправдање за давање монопола. Друго, банке, прво друштвене, а потом и приватне, су се веома иско N4l ро митовале у познатим аферама са штедним улозима, тако да уживају врло мало поверење сгановништва. Ако се законским монополом желело да постигне поверење грађана у берзе, онда се у томе неће успети. Када оснпвачи не уживају поверење становништва, не могу да га уживају ни берзе, у којим би они пословали. Треће, ако се банкама морала законом дати привилегија на оснивање новчаних и девизних берзи, због особене и осетљиве природе њихове делатностн. таква привилегфа је сасвим непотребна за оснивање ефектних берзи. Четврто, у условима општег сиромаштва, какво влада код нас, те врло малих количина слободног капитала. једини начин да берзе пророде је да се на њихова тржшпта доведе што шири круг субјеката, како би они на њима непосредно трговали. Зато би требало да се допусти да оснивачн, акднонари и чланови. како ефектних, тако и робних берзи, буду све берзанска посредничка друштва, као и физичка лица, која су се, под строгим прописаним условима, регистровала као берзански посредници (брокери или дилери). Пето, ако је законодавац садашњим решењем хтео да само јаки привредни субјекти оснивају берзе и да на њима послују, по угледу на велике светске берзе, онда се опет запало у грешку. Тачно је да у великим светским берзама послују само берзанска друштва са великим капиталом, али је тамо до тога дошло услед притиска конкуренције других берзанских друштава и других берзи на међународном тржишту финансијских услуга, a не законском наредбом. Велике берзе су углавном оснивале групе појединаца (берзанских трговаца и посредника) и они су до пре неколико деценија били њихови искључиви чланови. Пошто смо ми тек на почетку берзанског развоја, мудро би било да следимо природан ток настанка н развоја берзи развијеннх зем-

7. У англосаксонским земљама осннвачи могу да буду правна и физнчка лица, у Француској и Италији само држава, у Немачкој банке и друге финансијске уетанове, у Словенијн берзанска посредничка друштва и банке са седиштем на њеној територији. а у Поллкој брокерске фирме и држава.

Право и привреда бр. 1-2/95.