Право и привреда

овлашћења, треба да се схвати да их „надлежни орган“ нема при издавању дозволе за рад. Отуда би његово негативно решење могло да се побија тужбом у управном спору због незаконитости. Битно је да негативно решење о захтеву за дозволу за рад берзе, не значи губитак права на оснивање берзе, које је утврђено дозволом за осннвање. У другом покушају за издавање дозволе за рад оснивачи би морали да испуне оне услове за оснивање и за почетак рада берзе, које нису испунили у првом покушају. У сваком случају, то решење мора да се објави у Службеном листу СРЈ (чл. 19. ст. 2). Орган надлежан за издавање дозвола за рад дужан је да води регистар издатих цозвола. Издавањем дозволе за рад берзе, завршава се друга фаза оснивачког поступка. Трећа фаза се одвија у поступку пред регистарским судом. Она започиње подношењем пријаве за упис оснивања у регистар код привредног суда места седишта берзе која се оснива. Пријава се подноси у року од 30 дана од дана пријема решења о издавању дозволе за рад (чл. 22. ст. 2. Закона). Пријаву мора да поднесе лице кога су оснивачи овластили. To може да буде неки члан оснивачког одбора. или друго лиде кога је овластила оснивачка скупштина (нпр. именовани директор или његов врпшлац дужности). Уз пријаву се суду подносе; уговор о оснивању, дозвола за оснивање, дозвола за рад, статут берзе, правила берзе, те друге исправе предвиђене прописима о упису у судски регистар (чл. 22. ст. 3. Берза је дужна да у року од 15 дана од дана пријема решена о упису оснивања у регистар достави извод из регистра органу који јој је издао дозволу за рад (чл. 23). Сем тога, берза је дужна да обавести исти орган о свакој промени регистарских података у року од пет дана од дана уписа промене (чл. 25). Чином уписа у судски регистар берза стиче правну и пословну способност (чл. 22. ст. 1). Поред описаног „редовног” поступка оснивања наших берзи, законодавац је требало да предвиди и „скраћени“ посгупак, у случају када се као један од оснивача појављује држава (савезна или републичка). To је уобичајено у свим берзанским правима у којима је и држава овлашћена да оснива берзе (нпр. француско, ползско, словеначко ...). Ако би се федерадија појављивала као суоснивач берзе, свакако да би требало да отпадне прва фаза редовног поступка (издавање дозволе за оснивање). По садашњем тексту Закона може да настане бесмислена ситауција да држава, као суоснивач, тражи сама од себе дозволу за оснивање берзе и, касније, дозволу за њен рад. Примена Закона о предузећима - На сва питања оснивања берзи, која нису посебно регулисана Законом о берзама, аналогно се примењују одредбе закона о предузећима (чл. 7. Закона од 1994. г.). Органи Закон о берзама предвиђа да су органи берзе: скупштина, управни одбор, надзорни одбор и директор (чл. 31. ст. 1). Поред њих, као обавезни орган појављује се арбитража (чл. 32. и 33), а у финансијској берзи још и комисија за кот-

Н. Јовановић: Теоријско објашњење закона о берзама од 1994. године (стр. 76-94)