Право и привреда

ацију ефеката (чл. 34-35). Поред ових'обавезних, берза може да образује и друге органе, путем свога статута (чл. 31. ст. 2, чл. 20. ст. 1. тач. 4. и 5.) Закон о берзама не регулише детаљно наведене органе, већ упућује на аналогну примену норми Закона о предузећима о конституисању и надлежности тих органа (чл. 31. ст. 3). У свему осталом њих самостално регулише берза путем статута (чл. 20. ст. 1. тач. 4, 5. и 11). По Закону. арбитража има најмање три члана, које именује скупштина берзе. Њени чланови не могу да буду чланови управног и надзорног одбора, те директор берзе. Она је надлежна да решава спорове из берзанских послова између њихових уговорника (чл. 32. и 33). Она би могла да буде надлежна и за решавање свих осгалих спорова у берзи између акционара, чланова и учесника (чл. 20. ст. 1. тач. 11), ако се то предвиди статутом. Чланове комисије за котацију у финансијској берзи бира и разрешава управни одбор (чл. 34). Она је надлежна да одлучује о пријему ефеката у котацију (чл. 35). Емитент је дужан да јој уз захтев за пријем ефекта у котацију приложи и решење савезног органа о одобрењу емисије (чл. 35. ст. 2). Комисија је дужна да о захтеву одлучи у року од пет дана од дана његовог подношења (чл. 35. ст. 3), на основу посебног правилника о котацији, кога доноси управни одбор берзе уз сагласност савезног органа (чл. 36). Директор берзе, по Закону, може да буде само лице које је радило на иривредним, банкарским и финансијским (зашто не и на берзанским?!) пословима и које није осуђивано на казну затвора за кривично дело про тив привреде или службене дужности (чл. 16. ст. 2). Директора може да именује управни одбор само уз сагласност органа надлежног за издавање дозволе за рад берзе (чл. 24. ст. 1. тач. 1). Никаквих других одредаба Закон не садржи о органима берзе. У упоредном законодавству берзе имају и већу самосталност у регулисању својих органа, него у нашем. Поготово није уобичајено правило да државни орган даје сагласност на берзанска правила о котацији. Имовнна Берза мора да има своју имовину (капитал). У тренутку оснивања њу су дужни да прикупе оснивачи (чл. 26. Закона од 1994. г.). Већ је речено да минималан новчани део оснивачког капитала мора да износи 500.000 дннара. Из норми о престанку берзе (чл. 72.), у којима се не предвиђа да берза престаје када новчани део капитала падне испод наведеног износа, закључује се да ту своту берза може да, одмах по оснивању, уложи у своје, пословање (нпр. купи пословне просторије), тако да не мора да је стално има на свом рачуну током постојања. Имовина берзе се састоји од новчаног дела и неновчаног дела (зграде, опрема и др.). Капитал берзе подељен је на акције између њених акдионара. Он може да им се врати само у случају престанка берзе, пошто се у стечају или ликвидацији измире све њене обавезе према повериоцима (чл. 29).

92

Право и привреда бр. 1-2/95.