Први акорди : песме

21

На гробу Бирчанина и Ненадовића.

Светлост давна блесну

У души ми с вашег гроба; Гледам вас поносите на бесну Коњу, како ослобађате роба.

Петвековних мука и јада,

Те дивљег Османлије;

Дал' гледате из раја сада Слободу браће — ко давно прије.

Ону златну слободу

За коју живот дадосте; Дал' гледате ову воду, Крај које храбри падосте.

Дал и мене гледате где стојим занет И љубим вечне трагове ваше крви; Душу ми крепи испуњени завет:

„Да се сила Турска за навек смрви.“

Срцу.

Срце моје намучено чедо,

Дал ћеш моћи поднет, још јада јато, Што спрема девојче које сам гледа

Као ово сунце, што личи на златог

Дал' ће се угасит и онај мали Утешни трачак наде у срећу2 Хоће, хоће, јер Драгче сад пали Немилосрдно жељу ми највећу.