Први акорди : песме

(Срце моје нећеш моћи поднет

Зебњу, кад нас сунце напусти;

Њена нехајност живот ће ти однет, Да даље куцаш, неће да допусти.

Под храстом.

Под грматим храстом у дебелу хладу Љубљаше Јово једнога дана;

Страсно лепотицу — невесту младу Друга му најбољег, побре Стевана.

На буру груди, на срце врело, Метнуо Јово срећу свога века; Танкосаву — то јагње бело,

Док (Стева већ сат на ручак чека.

Звезда припекла на небу плавом Ал' горе срце из њихових груди; Док Јово дојке миловаше главом, Заспали Стева, већ се и пробуди.

И сумњиво гледајућ: „још је нема“ „Да ручак зготови; дије сада“;

Прозбори Стева, па се већ спрема; Да тркне на поток, крај оног хлада.

Са чудном сумњом потрча брже, И у хладу страшну слику виде; Побро и Коса страсно се држе У загрљају — незнају да иде: