Први Извјештај Друштва за потпомагање сиромашних а вриједних Срба слушача у Кр. Свеучилишту Фрање Јосипа I у Загребу

ПА

омогућити извршивање оне мисије, која сачињава главни задатак таковога друштва. | ~

С малим изузетком сваки српски ђак, који је у тако угодном положају, да се може сам из својих сретстава издржавати, неће да води рачуна о националним разлозима, који захтијевају, да изучава своје науке у Загребу, јер га другамо привлачи што ље- | пота и огромност града, а што опет гласовитост самога свеучилишта. И тако можемо мирне душе устврдити, да је загребачка српска академска омладина најсиромашнија, чланови њезини упућени су већим дијелом, да у напорном раду потраже спас од“ материјалних биједа и невоља, јер она незнатна помоћ, што је некоји уживају из државних средстава, није ни из далека довољна, да их хљебом прехрани. Такови жалосни одношаји владали су од увијек у загребачкој омладини —- до данашњега, дана, а кобне пошљедице које су знале настати, осјетио је болно сваки искрени пријатељ љепше српске будућности.

Честити сада покојни филозоф Марко Божић увидио је, да из тога мевољнога стања нема, изласка, ако се не оснује друштво за. припомоћ. Омладина је одушевљено прихватила ту мисао, јер је вјеровала, да неће промашити циља, па није дуго оклијевала, да ју | оствари, него је одмах изабрала одбор од пет лица и повјерила му да састави друштвена правила. У том првом одбору сједили су: + Марко Божић, Милан Иванчевић и др. Васо Ђерић, сада гимназијски учитељи, дрнд Перо Белобрк, адвокатски конципијента и др. Илија Прица, кр. прислушник. |

Кад је правила саставио, сазвао је одбор опћу омладинску скупштину 19. новембра 1890. у свеучи-