Први Извјештај Друштва за потпомагање сиромашних а вриједних Срба слушача у Кр. Свеучилишту Фрање Јосипа I у Загребу

ак ре

лишну дворану, која је имала да одобри привила и евентуално их исправи. Но та скупштина није могла на миру радити, јер је велик дио хрватске омладине нагрнуо у исту дворану у намјери, да онемогући рад скупштини, да надмоћнијом силом присили на, узмак српску омладину и тако угуши сјеме, које је тек почело клијати. Српска омладина није се дала том згодом збунити, те је тај небратски покушај остао безуспјешан. Правила су у тој скупштини редигована и наскоро иза тога послана земаљској влади на. потврду, на коју се дуго али узаман чекало. Почетком слиједеће школске године изабере омладина, којој је досадило толико затезање, кад се није могла домислити правому узроку, перманентан одбор, који је непрестано обијао прагове упливних личности код високе владе, не би ли пожурио ријешење. Најзад је стигао жељно очекивани одговор отписом власти од 18. децембра, 1893. бр. 4245. Власт одобрава тим одговором друштво, али захтијева, да се прије испусте оне установе у правилима, на основу којих би имали права и они друштвени чланови, који нијесу академски грађани, да активно судјелују у друштвеном раду.

И опет се састала скупштина, да исправи правила према примједбама власти, али и овај пут се поновише исти призори, братска несношљивост достигну свој врхунац, право постаде илузорним и срп. омладина мораде се разићи несвршена посла.

У 'асланици српске омладине покушавали су, да код ректора исходе поновну дозволу за држање скупштине на универзитету, али када је Кесјог Маотћсив ускратио дозволу, правдајући се, да не може јамчити за ред на тој скупштини, увидјели су, да ту нема помоћи. Омладина се послије тога повлачила по разним