Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

чело да.дели фаталну судбину толиких других великих научних творевина: да буде запостављено, па чак предато и самоме забораву, из кога ево тек данас полако ускрсава. За нас је то дакле не само један дуг, који уопште научној истини као таквој дугујемо, већ још и једна национална дужност, да научну заслугу Котруљићеву што јасније на видик изнесемо. Као један од првих бедема, који примаху и разбијаху освајачке вале турске најезде, наш народ био је довољна жртва ове своје фаталне географскоисторијске судбине, па би у толико више грехота било, да му се забораву предаје још и оно мало заслужних имена синова његових, који и у најтежим временима борбе за народни опстанак стекоше, неоспорних заслуга за светску науку и културу.

У Котруљићеву делу о трговини, његово ново

време живога трговинско-занатскога полета — оличенога поглавито у напредној култури и трговини ондашњих италијанских градова по примеру којих је

и Дубровник на Балкану процветао био — нашло је тек свога књижевног научног израза, онако исто као што је и античка пољопривредна култура нашла, била свој литерарни израз у Ксенофоновој Економији, и као што је потоње модерно индустријско друштвено стање нашло опет своје научне гласнике у АдамСмитовом и Сен-Симоновом уиндустријском систему“. Као што су племићи и слободни грађани старога света више свега ценили и уздизали земљорад као најдостојније привредно занимање људско (учећи да: о ћи таеб из, ћи ћопшпе Шего Фелиз, диала аеттешбига), тако се у слободним градовима на измаку средњега века трговина беше уздигла до на ступањ највишега друштвеног привредног угледа. Иза земљорада дошла је била трговина — удружена са занатима у