Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

Нашему народу може то само на част служити, што је и у времену петстогодишњега културног застоја, и то чак и на самоме пољу политичке економије као еминентно модерне науке, — мимо заслужне радове једнога Николе Вида Гучетића у 16. и Ђурђа Крижанића у 17. веку — пружио био већ у 15. столећу светској књижевности још и ову прву научну расправу о суштини и значају трговања. Малени Дубровник, ово једино слободно културно уточиште потиштенога нам народа — поред тога што у целом ондашњем културном свету уживаше глас једнога одлично уређеног и предузимљивог трговачког града, поред своје лепе књижевности као и признатих радова на позитивној науци — пружа дакле чак и новој науци политичке економије свој знаменити научни прилог и то већ из средине петнаестога столећа. За оцену умне проницавости дубровачкога духа значајна је то појава што је баш у духу дубровачкога сина и грађанина први пут зачела се била мисао и донесена била одлука, да се друштвени појави трговања имају научно опажати и обрађивати, ако се хоће да трговина одговори своме великом привредно-културном задатку. Писано у 15. али на жалост публиковано тек у 16. столећу, Котруљићево дело несумњиво је вадовољило једну осетну потребу ондашњега образованог трговачког света, јер је убрзо доживело било два издања на италијанскоме и тако исто убрво по првој публикацији преведено било и на Француски језик. И при свем том оно је у току 17. столећа, кад је трговински и културни полет већ напуштао био Италију прелазећи све то више на европски запад, по-

1 Ђамбатиста Вико помиње с хвалом Дубровник по његовом трговинском значају, Николо Макијавели по његовим мудрим политичким уредбама, а песник ЉБајрот по чувеном бродовљу његовоме.