Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

се отуд свако несумњиво уверити могао о првенству научне заслуге Котруљићеве“.

Не имајући ближих биографских података ми се ва сада морамо задовољгти Фактом, који је сам Котруљић у своме спису забележио: да је он ово своје дело писао за време бављења својега у Напољу и довршио га (као што то на крају списа тачно бележи) 20. Августа године 1458. живећи у околини Напоља (у „Савзшип егрје!“ј), куда се склонио био од куге, која је тада Напољ морила. Само то место у ориђиналу гласи: „ЕКтизсе Горета 41 тетсаћита, де!гађа рет М. Вепедено ал Сотиди: а Етапсезсо де 5:ојјата. Пео дталајзј. Ариа Сахтит, Зетртст Фит ертаетла рехаћ итђет Меароћапат МССССБУПТ. Гле ХХУ. Аидизћ. Кепстет“. (А идуће године — 20. Јуна 11459. предато је тек Смедерево Турцима). И тако исто из саме посвете Котруљићеве пријатељу дубровчанину Стефанију сазнајемо даље, да му је то давнашња жеља и намера била, да ово своје дело о трговини напише, али су га, вели, у томе ометали многи прешни јавни послови, као и удаљеност његова од драге му отаџбине, тако, да је тек на велико наваљивање свога пријатеља Стефани-ја и након чешћих преки-

' Ово првенство Котруљићева дела — да је оно, пе само у књитоводству већ и прва научна расправа о трговини уопште, — нарочито раније истиче и Атото Датоп (у већ наведеном делу: „Еалопе сотуећа аедт зетит фа Адтеотота, Атп е Соттетсо.“ Мол. ТУ. Џапе, 1529.). Волтер као Француз, рад би, вели, био, да Француза Савари-ја (Зауату) огласи за првога писца једне паучне расправе о трговини, док је, вели Дапот, у самој ствари то био Котруљић као кудикамо ранији писац. Стр. 347. у пшему ТУ. Јасанез завату (1622—1690) сасвим по примеру Котруљића, као одличан Француски трговац написа у г.1675. књигу „Ље ратјат Медосгат“, која је после у преради његова сина (Зауату Чез ВиШолз) као „Јгсефоппагте плиретве! ди сотитетсе“ (1728) у француским трговачким крутовима уживала леп глас све до пајновијега доба. (боде Бахату). Саварпјева књига (она из г. 1675) доживела је већ за живота пишчева осам издања. В. Љеоп 5ау: „Моцусац Фебоппате Фесопопше роб у пе«“. Тоше П. Рат 1892. Стр. 782—788.