Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

5

У којој је мери дело Котруљићево задовољило потребу ондашњега западног трговачког света и коликог је одзива оно у њему нашло, сведочи најбоље сама собом већ та појава, што је оно убрзо — већ након девет година — публиковано било и у Францускоме преводу под старо-Француским натписом: „ Тталсће Фе ја татсћаталве ећ ди ратјалсЕ татсћатћ, Фврозе еп фиафте Лугег. Тгафшисе! де | Њаћпеп де Вепола! Сопгид! гамдеат, раг Јеат Воутоп“. Оецуге фг65-песбзза те а [ош Магећапе. А Глјот, раг 1е5 ћегшегв де Кгапсоја Па ег; 1582.< (Дозвола за штампање дата је била још 96. Јануара, 1580. г.. Оба ова издања, како оно прво италијанско тако и овај Француски превод, данас су веома ретка.“ Друго италијанско издање (до кога

1 Кајл зна свега за три примерка првога издања: један (који је им сам употребио) налази се у Млетачкој библиотеци Св. Марка (аЏа Матслапа 4 Уепеда) а који је и проф. Ригобоњ употребио (у раније поменутом спису стр. 11.), други, мрема каталогу. у дубровачкој Фрапцишкапској библиотеци (била су два примерка — бар по каталогу — а сад пема више на једнога) п трећи (који наводи Рета у својој „ЗБома еј СОоттегсто 6 Че! Вапесћјем Фа Итепле 421 1200 а1 1845“. Ејтепле, 1868.) у народној библиотеци Флорентинској (са погрешно паведеном годином штампања 1484). В. Кљћец, у примедби, стр. 20. Овоме броју додати је још и четврти примерак, којим смо се ми у изради ове расправе послужили, а који се налази у дубровачкој књитници проф. Д-ра ЛМ. Решетара. — Француски превод по тотову је још ређи, јер, док се потоње друго италијанско издање налази у париској народној библиотеци (по коме је примерку написан био пи наш кратки приказ у „Звезди“ за Јули год. 1900.), дотле овога Француског зтревода не само што нема у париској, већ га пема ни у библиотекама: лондонској, бечкој, берллнској, ни римској. Једини примерак, који смо иријатељским посредовањем посланика Д-ра М. Веснића на кратак увиђај добили, налази се, као што већ напред рекосмо, у лијопској градској библиотеци (ВЉноедце Фе Ја УШе Фе Руоп, заведен под старим бројем: 11.942. а наведен у Вапдатет: „ВЉИовтарћје Јуоппаве“, ТУ. стр. 94.) Овај Француски превод посветила је лепом речју (ђеПе аеШсасе) удовица издавачева: Ојаидте де Оотђез под 20. октобра 1588. (пршећи, како сама вели, аманет захвалности свога пок. мужа): а „бпшашае Воу е сопаш еб езећемт Че Та УШе Фе Гуоп“. Дело је довршено у штамши 27: октобра 1588. а предтовор преводиоца (Јеап Воутоп ац Јесбепт) почиње се овим речима: „Прошло је више од шест пута двадесет водила, одкако је Бенко Котруљић дубровчаниц, човек ретке учености и одличие трговачке способности, написао. ове четри