Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

38

такође није више лако доћи) угледало је света 99. година доцније (после првога): „Ја Втезса. МРСП. Ађрртезвво Соплпо Ртезедтј“, као што то у натпису већине примерака стоји (дов на примерку париске библиотеке опет стоји: „АПа Глбтатта де! Воггоја )“. Ово друго издање посветио је издавач (по. Вашаја Вог200а једном кратком безначајном посветом: „А Етапсевсо Резепи, Метсатљће тп Ветдато (датираном „Рр: Втезсла аЏл 20. Гидио, 1602.. Ориђинална и занимљива посвета самога пак Котруљића Стефани-ју као „најчувенијем дубровачком трговцу“ из првога издања (А М. Егапсезсо Угерћат, Мегсалгапје Еатозанпо 4: Камеја) штампана је у овом другом издању као увод или предговор читаоцима. [А Веттдт ГеНот). Међу тим је другом издању додата у маргиналу садржина

Књиге о предмету, о коме, као што сам примећава, нико живи пре њега писао није: а то је о вештини тртовања (Лист 4. стр. 9.). Затим се у предтовору излаже, како је Патрпције добио био рукопис од Дубровчанина Ђузешија, који се сав заложло бло да ово дело свота земљака публикује (Лист 5. стр. 1.) паводећи даље још, како је на место италијанске речи ДГегсалита морао у Францускоме преводу ставити назив Матећатагзе (којп боље одговара смислу орпђинала — наравно према ондашњем стању Францускога књижевног језика, јер данас тагсћатазгзе значи: робу а соттегве: тртовпну!). На листу 7. надази се извод пз Плутарта, у коме се наводи, како су се трговином од старице занимало први политички људи по ФилосоФфи, као и, пр, Солон по др. па и саз Платон, који је трошкове свога путовања у Егштат покрпо новцем, добијеним од тамо продатога уља. (Ово све паравно у циљу, да се углед тртовачкога сталежа подигне). Пок. Др. В, Б гишаић упутпо пас је преко књиге Бодрија (Вапалег: „В Иоотарћје шуоппалзе“. Т. ТУ. р. 94.) на овај лпјонски примерак.

! Ово у самој ствари сведочи, како је у оно време било п подељених издања (на више удружених издавачких штамшара ни књижара), Тако п за прво издање постоји тврдња „олчи-јеви (0520. 10е:: Казино еес.) да је сам Ђузепи један део издања посветио био своме суграђанину (8по сопенба то) Гтатсехсо Вадалео, док је други део пздања Патриције посветио млетачком трговцу бчасото Кадаггот. Долчи тврди даље још и то, да: је у посвети Ђузепијевој било веома похазлних речи о животу и раду Котруљићеву као п нарочитих напомена с томе како је он (Бузепи) поверио Патрицију да исирављен рукошие у штамиу преда. Међу тим онога првог дела издања са Ђузешијевом посветом данас више пема (пили је бар нама недознато), рећ знамо само за овај други део са москетом. Паљрицијевем,