Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

реклу и постању савнања људскога уопште и носе већ на себи печат његове дубоке научне увиђавности. Свакој спољној радњи људској претходи, вели он, извесна унутарња духовна радња иу колико су поступци људски смишљенији, у толико нам више они дају сведоџбу о томе, да њима разум људски влада и рукује. Духовна радња разума људског зове се теоријом, из које као из првенственог извора потичу све потоње практичне радње људске. Почетак људскога сазнања лежи дакле у зрацима, које дух људски баца на спољну природу, обасјавајући је инстинктивно светлошћу чула својих тако да се слободно може рећи, да већ сама акција духа људскога упућује човека на извесне спољне радње, да човек у самој ствари дакле практикује или примењује оно, на што га већ сама унутрашњост његова гони и упућује у животу његовоме. Тим истим прописним и неивбежним природним путем поступали су и први Философи, руковођени природном светлошћу духа својега и као такви они бејаху онда и први теоријски мислиоци о поретку природе, за којима тек дођоше практични посматрачи и испитивачи природе. И као што је практика производ размишљања, дакле творевина теорије, тако је опет и свака теорија дело природе (људски дух је дакле и сам творевина спољне природе, у којој се јавља и применом својих духовних моћи све даље развија), а природа је опет у самоме пореклу својему дело божанско“ Практика је кћи теорије, теорија природе, и природа Бога. Бог је

| В. лист 4. стр. 2. и лист 5. стр. 1. (пошто су, као што рекосмо, у првом издању само листови нумерисани). — Отуд, вели Котруљић, и та поава, што се увек прво развијају апстрактна теоријска знања људска, па тек за њима долазе етзактна и практична — прво спекулативиа философија, па тек опда позитивне науке. Па зато сви трговина тако касно у ред научних дисциплина уврстила.