Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића
с 4
је то — бар по нашему знању — прва у књижевности прибележена и штампана српска народна пословица. Простак у богатом и шареном руву (свили и скерлету) изгледа, вели, ипак мајмунски, док се баш право образовани племићи и богаташи обично скромније и достојанственије носе (претпостављају затвореније боје простачкоме шаренилу). Прошао сам, вели Котруљић, сву Италију и многе друге земље, али нигде као у нашему граду |аПа позгга са) нисам нашао толико раскоши у оделу (по кроју и каквоћи. Лист 99. стр. 1.. Осуђујући луксуз са економских и моралних разлога, он својим Дубровчанима нарочито препоручује, да се скромније и природније носе јер разметљивост не одговара озбиљности живота, и казује уз то још и људе лакога калибра (мушкиње исто као и женскиње. Лист 89. стр. 2.). Јер, као што Сенека вели, већ сама спољашност врло често је довољна, да нам каже и унутрашњост нашу.) Све што је рекао за одело примењује он даље и на намештај у кући трговачкој (у гл. У.. Трговац треба истина да има кућу лепо намештену и вазда уредну, али то никако не значи, да она мора бити и раскошна, јер је раскош у кући трговачкој (нарочито
1 Прости п ограничени људи истичу се оделом, док се образовани и паметни истичу главом. Сам ва свој укус у оделу вели: „Батдо сојог пего, раопалло, 66 бапе, сајле 2ојафе, зсатре поп Е'арраге.“ Лист 90. Стр. 1. При оделу, велп, ваља нарочито мотрити, да се глава п ноге одрже у сувоти. — Лукарић, описујући потоњу (у почетку 17 века) ношњу дубровачку (ва коју вели, да је Флорентинско-млетачка) напомиње, како: је Фоппе мезђопо азза ћопез тепбе (о раш пем, зсамани, рахопа22, гозан еђ Ћапећ, сој ребо зеттаћо. Ке оплеЏе поп сотрамасопо Та риђИсо, та зфадло ттаје пеПа сазе“. Љисеат, стр. 158. Апендини утврђује тако исто опет за своје време (на прагу 19 века), како се Дубровчани скромно а лепо носе п нарочито добро хране (у глави УП. књ. 1. о карактеру, оделу п обичајима дубровачким. Наводи чак за пример и поједина народна јела п пића: рапе зећјауопе, везупила Ф1 Ублспо, итд. књ. 1. стр. 199.).