Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

со о"

у посуђу и накиту) већ многога трговца упропастила (понајвише женском сујетом).

Прелазећи у низу ових питања о домаћем газдинству трговачком на питање о женама |у глави МТ.) од којих у првом реду кућевна, економија, и зависи, Котруљић наводи како је он ово питање засебно третирао у нарочитој једној расправи под натписом: „Бе ихоте Фисепда«“, посвећеној пријатељу, чувеном властелину и песнику дубровачком (личном пријатељу нашега деспота Ђурђа Бранковића Смедеревца) Вуку Бобаљевићу (а тлезвет Уо!о ал Вођа“, Лист 91. стр. 1.) која. је расправа нештампана све до данас остала непозната. С тога се он ограничава у овоме спису само на главне напомене. Жена, вели Котруљић, треба човеку да буде корисна, п то не само као мајка, већ и као домаћица и кућаница, и као нераздвојни друг човеков, са којим се свако зло и добро у животу делити мора. Она треба да је и верна и честита и наравно по могућству и допадљива |ако не баш увек и телом лепа, јер све жене нису и не могу бити лепотице), али свакојако боље је да има и мање лепоте, а више духа и врлина, јер честитост и врлине стално красе жену, док је лепота брво пролазна ствар. (Лист 91. стр. 2.) Наши стари Дубровчани, вели Котруљић, тако су по правилу и радили, бирајући себи жену умну и ваљану, Док младожење 15 века већ траже махом само богате удаваче, са којима после обично и рђав живот воде. Трговачка жена мора бити чисмељита, радена и окромна, тако да се и у оделу и у понашању прилагоди стању мужа својега, а нарочито не сме бити каћиперка нити пак мазати лице своје, јер је то, вели, обично један видљив и одератан знак непоштења. Мазање лица је једна ружна навика и за-