Преображај школе и наставе : (сувремена потреба)

20

са радом, и рад с науком. Бев тога наука народу ње помаже Тотово ништа, а често и одмаже. То нам јасно сведоче дојакалиње наше школозање, којим се земљорадник и занатлија орпоки ни у чему ни економски ни морално није унапредио. Доста је школа давала, безбројне лењивце, сметењаке, богаље и брбљове; време је већ, да она даје народу вредних и здраВих вналаца стварне науке и корисног рада. Време је да се учење и васпотавање оличава у корисној привреди ручног рада, “ примењивању истине у дело друштвеног благостања и солидарисања. Било то тако или иначе, али у народној школи морају бити и основа и потка ручни земњораднички и занатлијски 1ослови, и то, они који су народу корисни за бољи и срећнији живот и напредак. И варошке школе треба према томе усавршавати у томе светоме правцу привреде и здравља. Цела, омладина и женска п мушка треба да се тако учи науци и раду. Од тог правила не сме се ничије дете изузети, Док У свету буде владара, дотле и њикова, деца морају ићи у општинске учионице и укупно са осталом децом народном изучавати науку и рад. У име тога треба, опремити и младог краља, Орбије Александра, у школу ону за коју је он спреман, да се тамо учи и науци и раду Уудружно са, осталом децом народном, те тако ће постати аруг п пријатељ народне омладине, постајаћу и народу брат и пријатељ. Јер тамо ће вадити и добре п рђаве стране: школе, наставе, омладине, наставника, и управника. Ко оће да живи у народу и да прима плату 04 њега, он неће и несме одвајати се од те братске заје јнице и удружности са њиме и његовом омладином.

2. Дете полази У школу пошто наврши 10 година, пошто закопити довољно телесне снаге; ни пошто пре. Дотле је дете на слободи код својих родитеља, или у дечијим баштама, у дечишту, забавишту, о чему смо опширније говорили на аругом месту. Овај захтев одобриће сви свесни људи и за то, што се зна, да је чувени Вук Стефан Бараџић почео учити књигу чак у 16-тој или 18-0] години, а Филип Вишњић није никако