Преображај школе и наставе : (сувремена потреба)

21

ни учио школу, па сав листом наш „учевни“ свет учио се је од њих мислити, осећати и правилно српски говорити. Они су српски великани умни, ма да су тако доцкан «књигу научили», и ма да су чувајући овце и свиње учили «азбуку», као што је то био случај и са нашом маленкошћу.

Децу не смемо рано давати у школу ни с тога, што је доказано, да она деца, која се у младости развија у брзо у разним знањима, доцније кад дорасту не вреде већином ништа. А потреба је народна и људска, да се умна снага и енергија развија онда, кад је младић већ посто „зрео“ човек, кад сваки види у њему и телесну зрелост, поред зрелости мислене, кад његова особа заузме своје место у друштву, и кад се његова реч усмена и писмена прима и слуша, као и сваког другог одраслог и разумног члана друштвеног. И овај је зактев посве крупног значаја за бољитак наше омладине. Ми имамо безброј примера да су сва она варошка деца, која су рано школу почела учити, или болешљива, или превртљива у начелима, или безкарактерна, или развратна, или шашава. Изузетака има али по несрећи посве мало.

3. Поред тога, што је настава обавезна и „бесплатна“ за сву омладину, овде нам још треба споменути, да и сва раденичка или сиротињеска деца морају бити реченим начином школована, трошком општине или државе. Овде разумемо и циганску децу, јер и они су људи као и други, а и данак плаћају и друге дужности државне врше.

Под овим разуме се и то, да је општина и држава обавезна удесити да така деца имају и храну, и стан, и одело, поред бесплатних наставника и свију учила школских. Ако су им родитељи изнемогли или болесни, онда и њима се мора давати помоћ, било од државе или општине, или из оне радње, где су пре радили и здравље порушили њихови родитељи.

Ово треба и мора бити прво за то, што историја сведочи, да су раденички синови били посве крупни чиниоци умнога развитка и напретка људског, са којим великанима кити се култура људска и дичи се сво човечанство. Тако на пример: