Приповетке / Бранислав Нушић

БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ У

стављен је за првог начелника Уметничког Одељења Министарства Просвете. На томе положају остао је до 1923. године, када је пензионисан. Пензионар, потом, упућен је у Сарајево да врши дужност управника сарајевског Народног Позоришта и тамо је остао до 1927. Од 1927. налази се у Београду, запослен око припреме целокупног издања својих дела.

Први, почетнички књижевни покушаји Бранислава Нушића везани су за његове младе године, за ђачку дружину „Наду“, за доба када је као ђак четвртог разреда реалке био примљен за члана дружине ђака Прве београдске гимназије, у којој је био врло активан. Прве своје радове видео је штампане у /Голљубу, „листу за српску младеж“, који је покренут 1879. године. У те његове заборављене почетничке покушаје иду и радови објављени нешто доцније, 1882., у Нади, „забавнику за омладину“, где се налазе две песме („Нада“ и „Два трна“) и две приповетке („Муро“ и „Фрак“). Прва његова књига, међутим, изишла је 1886. године: Гјриповешке једнога каплара из Сриско-бугарског рата. За њом су, после пожаревачкогзатвора, дошли Листшићи,1889.

У тим, још младим годинама, Бранислав Нушић је написао и свој први позоришни комад. У предговору свог Народног ГПосланика, описујући своје познанство са Војиславом Илићем, свој улазак у песничку кућу Војислављевог оца Јована Илића и утицај који је та кућа имала на њега и друге младе писце из тога времена, Нушић каже: „Између мене и Војислава било је толико поверљивих, толико интимних односа да је управо сасвим природно што сам се ја њему обратио и поверио да сам написао једну шаљиву игру, и њему оставио да организује форум пред којим бих ствар прочитао. И Војислав је нашао да би тај форум најбоље био састављен из Милутина Илића, Владимира Јовановића, који је тада већ важио као признати сатиричар, и Косте Арсенијевића типографа, социалистичкога песника. Било је то с јесени 1883. године