Приповетке / Бранислав Нушић

Х Ж. МИЛИЋЕВИЋ

ниславу Нушићу код публике осигурали успех какав нико пре њега није имаог

Свакојако, једна од првих и главних особина Нушића као позоришног писца јесте његова инвентивна моћ. Никад он није био у оскудици сижеа. Никад њему није пало на памет да, попут кратковидих критичара и невештих позоришних писаца, уверава како се мршава драмска производња код. нас, као и недостатак романа, потпуно објашњава неразвијеношћу нашег друштва и заосталошћу или примитивношћу наше средине, који не пружају правих драмских мотива ни довољно грађе за позориште или роман. Напротив. Цело његово позоришно дело стоји као непобитан доказ против те олако бачене и ничим непотврђене тезе. Нема, извесно, тога друштва, ма како примитивног, ни те средине, ма како неразвијене, у којима људи, самим тим фактом што живе, не преживљују драме и трагедије, или у којима људи, свима својим битним и споредним карактерним особинама, не пружају материала за смех, болан и тежак или ведар и весео. И нема, значи, недостатка мотива, — душа и срце човека су неисцрпна ризница — него има само слабих или невештих писаца, који не могу или не умеју да виде, или, и кад виде, не могу или не умеју да савладају свој сиже. Браниславу Нушићу, као што је речено, никад није недостајало сижеа. Он га је видео у нашем политичком и такозваном јавном животу. Он га је налазио у устајалости наших малих вароши и у развијенијем, више диференцираном животу београдског друштва. Он га је видео у нашој народној песми, узимао га из. наше старије или новије историје, налазио га у животу позоришта и глумаца, у животу наше деце. Када је дошао рат, он је био први наш позоришни писац који је у њему видео нови богати мајдан, и први који је почео да га искоришћује (Велика Недеља, Туђинче, Светски рат).

Сама по себи, разуме се, та особина није довољна да објасни позоришни успех Бранислава Ну-