Приповетке / Бранислав Нушић

АУТОБИОГРАФИЈА 161

— Персо — тако јој је било име — шта мислиш, хоће ли ми те дати твој отац ако те запросим, Она поцрвене, обори очи и у забуни преби легиштар на три парчета.

— Не верујем — одговори ми полугласно.

А зашто» — Запитах је узбуђено и сузе ми пођоше низ очи. ___- Зато што си код њега рђав ђак. |

Ја сам јој се тада заклео да ћу и дању и ноћу учити рачуницу, само да поправим белешку. И учио сам, учио сам, као што заљубљен човек може учити рачуницу и, разуме се, нисам ништа научио. Пре сам имао резултат двојку, а сад, после овако 03биљног учења, добијам јединицу.

Идућег четвртка нисам ништа добио на крајцарицама, зато се у петак ујутру увучем у шифоњер и поодсецам са очевих хаљина двадесет дугмета и продам их Мики Казначејчету за десет пара, купим симит, па у петак на подне дочекам опет Персу, кад је изишла из школе, и признам јој да сад још горе стојим, да сам добио јединицу. Она с болом рече:

— Онда никад нећу бити твоја!

— Ти мораш бити моја, па ако не на овоме а оно на ономе свету.

— Какото може да будег— упита она радознало.

— Отроваћемо се, ако пристајеш.

— А како ћемо се отроватир

— Попићемо отров! — наставих ја одлучно.

=— Добро, пристајем, а кадг

— Сутра после подне!

— Е, сутра после подне имам шкоде — присети се она. —

— То јесте — паде и мени на памет. — Не могу ни ја сутра, јер би добио одсуство, а имам двадесет и четири, па би ме после истерали из школе. Онда, ако хоћеш, у четвртак после подне, онда немамо школе.

Она пристаде.

Идућег четвртка после подне, ја украдем од

ПРИПОВЕТКЕ 11