Приповетке / Бранислав Нушић

ТУ Ж. МИЛИЋЕВИЋ

се махом о једном његовом комаду, на пример поводом приказивања, обично — или само о његовим фељтонима, или о његовим приповеткама, или о његовом покушају да направи ревију, — никад о свему заједно. Никад његов целокупан рад није приказан у једној опширној студији, поред све необичне занимљивости коју тај рад имау изгледу за свакога ко би се упустио у књижевно проучавање Бранислава Нушића. Такав исцрпан приказ, из појмљивих разлога, неће бити ни овом приликом написан. Али ће се, бар укратко, поменути целокупан рад Бранислава Нушића, да би се на крају, опет укратко, дала карактеристика приповедачког рада његовог, од кога ће један мали део читаоци Задругини имати у овој књизи.

Бранислав (Алкибијад) Нушић родио се 8. октобра 1864. године у Београду. Отац његов, Ђорђе Нуша, био је угледан житарски трговац, али је, одмах некако по рођењу Бранислава, пострадао у трговини и морао да се сели у Смедерево. У Смедереву Бранислав је провео детињство, свршио основну школу и два разреда гимназије. Потом је прешао у Београд, где је свршио реалку и правни факултет, 1884., пошто је, као правник, провео једну годину на студијама у Грацу. Док је затим, као ђак, био на одслужењу рока у сталном кадру, избио је, 1885., (Српско-бугарски рат, у којем је и он учествовао. Ускоро по свршеном рату допао је затвора. У „Дневном Листу“ од 1887. изишла је једна његова песма која се звала „Два раба“. Један од та два раба био је мајор Катанић Михаило, прослављени херој из тада тек свршеног рата, који је, као командант батаљона у !! пешадиском пуку, личним јунаштвом спасао отету заставу 11 пешадиског пука у боју на Нешковом Вису, и том приликом рањен на три места зрном и на пет места бајонетом. Од тих рана Катанић је по свршеном рату умро и на његовој пратњи, и сувише скромној, није било никога од високих државних функционера. У исто време,