Приповетке / Бранислав Нушић

БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ - М

=

од прилике, умрла је и мати генерала Франасовића, која, наравно, није имала никаквих заслуга сем тих да је била мати једнога генерала, који је, опет, имао ту заслугу да је био генерал и љубимац краља Милана. Њеној пратњи присуствовао је краљ, генералитет, влада, виши државни чиновници и тако даље. На младог Нушића та ствар је утицала тако да је написао песму „Два раба“, која се завршавала наравоученијем у следећим стиховима:

Српска децо, што читати знате, Из овога поуку имате:

У Србији прилике су таке Бабе славе, презиру јунаке.

(С тога и ви не муч'те се џабе: (Српска децо постаните бабе.

За ове стихове Нушић је оптужен и изведен пред суд. Београдски Првостепени Суд осудио га је на два месеца, али је Касација казну преиначила и казнила га за увреду Величанства са две године затвора. Издржао је у Пожаревцу годину дана, па је ослобођен 1889. помиловањем које је дошло после абдикације краља Милана.

Године 1889. Нушић је ступио у државну службу; постао је чиновник Министарства Иностраних Дела и постављен је за писара у конзулату у Битољу, где се 1893. оженио. По разним конзулатима у Старој Србији и Маћедонији он је провео читавих десет година. Пред крај тога периода био је као вице-консул у Приштини. Године 1900. постављен је за секретара Министарства Просвете, а потом за драматурга Народног Позоришта у Београду. Године 1901. је пензионисан, и од тада до данас он је стално између државне службе и пензије: час га поставе час га пензионишу. Укратко, та његова службовања и пензионисања иду овако. Као драматург Народног Позоришта у пензији он је, 1901., реактивисан за комесара пошта и телеграфа, али, када ту службу није примио, поново је пензионисан. Године 1903. враћен је у државну службу и постао је секретар у кабинету Председника Ми-