Приповетке / Вељко Петровић

БУЊА 138

· Ујак је познавао свог конципијента. Једног дана, кад је Стипа свршио посао и хтео поћи на ручак, Др. Колошвари де Колошвар, стаде пред њега, тури руке у шпагове од чакшира и, широко насмешена лица, загледа му се право у очи.

— Чујте, колеја, ви ћете сад отворити канцеларију. Вама дакле треба конексија с чиновништвом, са сеоским и вармеђским, треба да уђете у све кругове. Буњевачки салаши не могу да вас исхране. Ви се морате женити. Ја имам девојку за вас. Новаца неће бити много. Али породица, везе створиће вам клијентелу преко ноћ. Ето узмите нашу Боришку. Они би вам је радо дали. Познају вас као ·-марљива, солидна човека, који ће — ушавши у таку породицу — играти знатну улогу у нашем граду а можда иу целој Јужној Угарској. Ваше порекло не чини ништа. Младом човеку се не гледа на претке већ на личне особине. Но, шта велитег —

Стипа поцрвене до ушију; поцрвенела му јеи кратко ошишана глава,

— За мене је то, г. докторе, само почаст. Ја, ја се само чудим... како ја... како моја маленкост... И онда госпођица...

И кад је то рекао није смео да погледа у очи шефу, јер је помислио у тај час на сплетке које су крстариле градом, па му је при души зазебло, али ипак му је срце пријатно играло.

— Зар ви немате ни толико познавања женске душе» Види се, госпон колега, да сте у студијама провели младост. Боришка је паметна девојка. Само је пуна темперамента. И баш зато се вазда пред вама и понашала с извесним устручавањем. Јер ви сте озбиљан млад човек, а не као остали ђаци и тресисабљице, који су згодни за једну ноћ чардаша, смеха и лаког разговора. Она је вас од увек разликовала и с респектом вас спомињала. У осталом разговараћемо се још о томе. Ето, дођите данас к мени на вечеру. Хоћете 2 -

— Молим, молим г. докторе!

= Врл-ло добро!