Приповетке / Вељко Петровић

БУЊА | , 33

ништа не сумња Можда она њега вараг Ружно, ужасно ружно. На то није никад ни помислио; ако мн јесте, то је била рафлексна мисао, као што човек у мислима и убија. Али сад му је мисао озбиљна; но он ју је сада примио као двадесети убод у тело које је већ источило силу крви.

Није она била моја жена никад. Боже мој, боже, како је то ружно и страшно глупо!..

Међутим су подолазили један за другим и мужеви. Шомодијевка, кад ју је намрштено шинуо погледом ћелави апотекар, који се код куће на врат на нос морао да накљука подгрејаног кеља и да се измучи са синовљевим задатком, у ком се непознати тврдоглаво играо жмуре, преко рамена викну: — Ми лумпујемо!

Јадник мрдну јетко раменима и мораде да се утеши шунком и упитијаним рацима. Уз њега приону и велики капетан Тришлер, који је лупао прстеном по чаши, затим скочио и хтео слугу прво да ћуши, али онда га помилова по подваљку: — Драги Перице, дајте што вруће да гризнем. = Био је раздражен, јер је на „апреу“ изгубио све паре, које је од жене скривао у баш зато пробушеном балчаку од палице, а које је |утрос зором заслужио од млекарица што им није прегледао млеко. Но који пут, угледа ради и због -нарогушених потрошача он је то ипак морао да чини, и то на пијаци лично, шоркајући канте ногом, те би се све сокачке вашке згрнуле. Млекарице би удариле у дреку, проклињале господу, којима би се сутрадан светиле на тај начин што би душмански, анабаптистички крстиле млеко, и онако већ искварено лојним погачама. Сем те личне пасије пијацу је препуштао поткапетану. Нек се он натеже с паорским сексерима, млађи је и нема породице. Себи је задржао ноћне локале, јавне куће, и разне баба Љубе и сека-Јулке, које се на сва уста хвале, да њима не треба “,лиценције“, кад су добре с господом из магистрата. -

Пресветли је послао кола са слугом, који је имао јако господски изрезан нос и штедионичку

Вељко Петровић: Приповетке 8