Приповетке / Григорије Божовић

ВАСОВА ЂЕЦА 168

више нама смијати за онога орла на сабору на Комовима2“ — „Шугом капао до деветога појаса ко ријеч изневјерио!..“ И ето, господине пуковниче, шта је било... Ка велимо и ми смо Васова ђеца, па се ваља показат, да имамо су чим на друге погледати...

Башиноселца већ беше спопала досада. Стиђаше се од пуковника и бојаше,а дао би и последњу нетакнуту леју лубеница, само кад би могао мало прозвиждати, махнути руком и прозборити: „Причај си, бре Карадак, причај, кога најде пуста елбетана!..“ А пуковник, неодређена израза, отпоздрави голе витевове и пође назад. Уседнувши на коња, он призва сељака и у грохот се насмеја:

— Што да правиме, бре братког — рече и он наречјем. — Дођи сутра да напишемо рачун и да ти платимо. И друге поведи којима је покрадено. Урачунаћемо шта вреде све лубенице. Нека краду, дижите руке. Зар не видиш да су ови претерали Црногорцег.. Васојевићи су то... јеси ли чуо кад за њих... Ниси... Е, сад их знај, каошто сам ихи ја познао... Па ћути... Каошто ћу и ја.. Ви Велешанци сте паметни људи... А, како оно згодно кажете... „Што да правиме, исполајеме на Господа!..“