Приповетке / Григорије Божовић

166 ГР. БОЖОВИЋ

тамо негде по Беримском Кршу — камен му под лево колено !..

— Што чаркаш ту све јутро као да је зима почео Рако: — остави то, па пођи те донеси онај кавени такум, да попијем једну каву јутрос!

Баба се на ове речи умало не прекрсти од чуда.

— Дела, баба, жива била!. Поскочи и каву ми испеци... Знаш ли која је: прије ћу ваздан гладан орати, но изјутра без каве остати !..

— Како да не знам 2!

— Е, па дигни се, мајка му стара!.. Послушај, барем јутрос... Гурни џезву у жеравицу,а откриј такум, па нека сва кућа замирише,..

Јадна домаћица устаде и пође к наћвама, колико да га не слуша.

— Ето, сједнеш овако — при овом се Рако услони уза стуб до преклада, баци ногу преко ноге. и отеже чибук: — у својој кући, својој слободици, задуманиш и гледаш како ти се пече кава, па у Бога љепота!.. Хм... Лијепо стучена, па мирише, да је, пусту, осјетиш још отуда са помола... Налијеш је у филџан, па се пуши на пријекладу, а ти мислиш, није друге, бег си правцати, ако не из Нова Пазара а оно, божја је најтврђа, из Бихора или Пештери...

— Из Бањске, старче, ближа је! — процеди јадница искрај наћава.

— Па је узмеш, дерницу, и сркнеш. Миље те од тога обузме као да те владика благосиља, а душа ти сама збори као чактало воденично доље у ријеци: „Е баш је срећан овај нашРако Козаревац!.. За де_ веторо гора и вода отићиће његова баба да га не остави без каве, ако се код куће није задесила... Од светога, од Божића, сачуваће она за њега филџан каве... Домаћица је то — занео се старац озбиљно: — благо њему за њу, зашто — господар је код ње у Козареву као један Шишковић у Вучитрну, који држи лире по одајама као пшеницу по амбарима...“ Чујеш ли, бабаг.. Кад је други пут сркнем, сви ми живци заиграју као у момчета... Знаш лиг.. Душу