Приповетке / Григорије Божовић

194 ГР. БОЖОВИЋ

Белић, купа за вино од беле земље; врч.

Берат (турска реч), декрет, указ.

Беса (арнаутска), вера, задана реч.

Бесилка (у Маћедонији), вешала.

Бечве, сукнене чакшире.

Бијело Брдо — Суво Рудиште, највећи вис на Копаонику. Тако Колашинци зову тај вис.

Бимбаша, тисућник, мајор, од реч „бин“ — тисућа, заповедник батаљона.

Бир, (арн.) |[бири, ибири|- син, дете.

Бисмиљахи, (тур.), помози Боже.

Бркати, брканица, — мешати, у ·преносном значењу, градити какав заплет; узбуњивати; чинити препаде,

Бубашир, судски позивар.

Валаха, валахи, одиста.

Ветво, ветхо, старо, старудије од одела.

Вечна, пакао (Геена вечнаја>)

Вељахуле (тур.) — буди Бог с нама!

Вилајет (тур.) — област: отуда валилук место где је вилајетска власт. Код Срба значи постојбину, завичај; вилајетлија — земљак.

"_Габељ, чергаш:; скитач; ненасељени Циганин. најнижи слој цигански; погрдно чак и међу Циганима !

Гајле, (тур.), брига.

Герељ, изнемогло лице, старо, болесно на постељи, сакато.

Гља, облик за гле, гледај. (У Ораховцу).

Делија, самоглав, јуначина. .

Демек, (тур.), дакле, к примеру речено.

Диванија, луцкаст.

Дрвеница, стеница.

Дутки, ветар, глупост, нешто надувано -без основа.

Ђиди, ђидија, неваљалац; погрдно.

Елбетана, бадаваџиница, где се живи ништа не радећи од „елбете", од „даће Бог."

Ефендија, господин; титула само образовану (писмену) човеку. Ефенди — бенум, мој господине.

Ешек, магарац.

Запис, освећено место по планинама или гајевима, за богомољу и народне скупове, обично на каквој узвишици или рудини код каквога већега храста, липе или бреста. Сам назив је дошао отуда што се на такав храст или брест - урезивао, писао, какав знак, обично крст, да би се то дрво чувало од каквога обесвећења. Тих је записа много по Колашину и Рогозни, ца и по Дреници, (наравно без крста).

Зарф, сребрни или златни држак у облику полукруга за чашице и филџане. –

Здрављење главе, („глава да ти је здраво !> — „приЈатељи (браћа, суседи, кумови) да су здраво !"), то је из-