Приповетке / Григорије Божовић

ЉУГА НЕМАН 37

нан, а браћа пливају у прикривеној радости и чисто се чуде како га ракија не савлађује, каошто обично бива са свима пијанцима. Вечера доцкан отпоче, лагано по реду и чину. Сретна мајка скиде са полице купу, (белић), да јој синови отпочну вино старински, српски, из купе, а не из чаше. Обредише се по два пута обичаја ради. Када дође ред на трећу, мајка устаде, покорно и смерно пружи је Синану::

— Опрости, Јанићу, материн домаћине !.. Опрости и ти Андреју!.. По годинама сте старији, али по срцу Сима ми је вечерас првенац и домаћин !.. Заповедај, Симо синко !

Сима скочи лако на ноге као да ништа није окусио. Поклони се мајци, прими из њене руке белић, пољуби ту руку, па се окрену браћи држећи купу по обичају обема рукама каошто се држи причесна чаша на олтарском прагу. Сузе му пођоше низ образе и, по свој прилици, то беше последње гануће које је вечерас имао још да препати. Он рече:

— Опростите, браћо, и не куни, мати!.. Ће пијемо ову у славу божју, за часни бадњи дан, за велики рисјански Божић... (Ете, несам заборавија, мати... Знам како се на овај дан благосиља...) Помози Боже и голем данче!.. Спаси сиротињу рисјане твоје од тврде, душмансе вере и руке!.. Избави ги, Боже!.. Дај ги слободу, слогу и милост у срце за брата рисјанина свакојега!.. Да Ти здраво дочекамо рождаство Твоје!.. И да ти са све срце појемо сутра „Рождаство Твоје, Христе Боже наш!,“ А Турци нека пукну од муке што немав Божић... Мати, и ја ће се па родим ! једнош си ме родила, и ноћас ће ме па родиш!.. Срећно Бадње Вече, срећан Божић, Боже!.. Мати, Христос се...

И ту Синан прекиде реч, а белић испусти из руке као да су га стреле прострелиле. Сав се удрви на месту, помодре у лицу и поче пажљивије да ослушкује. Беше наступила поноћ и-клепала са Св. Спаса, Св. Ђорђа и Св. Николе истовремено забрујала, позивљући на божићну литургију.

— Ете, чу! — узнездрављено поче он матери и