Приповетке / Григорије Божовић

38 ГР. БОЖОВИЋ

браћи. — Викав на службу, у цркву, викав свакога ко је рисјанин.

Мати опази да га је освојило пиће, да се нешто узбунио, па га благо узе за руку:

— Ако, синко, не бој се.

— Викав, мати, свакога... А ја што сам2.. Рисјанин 2... Турчин 2... Сима, мати г.. Синан2.. Што враг сам 2 .. Ни рисјанин, ни муслим, ни Сима, ни Синан!.. Мати, ништа несам!.. Ни штета Христосу, ни хајер Мухамеду, враг да ме изеде и кад сам се родија!.. И враг дати изеде веру, и турску и рисјанску !.. Враг да ги однесе, све су лажљиве, и све мучив човека како да је он од врага, а не од Бога... Мати, нећу ову лажљивост!.. Штог.. Почела си да плачеш».. Викаш да бегаму Србију2.. А што ће биднем тамо 2 Потур... А овде 2 Потур... И да се покрстим, ће останем Потур. И децу ће ми викав Потурковићи. (0, враг му живот изеја... Потур, Потур!.. Но ја не искам да будем Потур. Тако ми сутрашњега дана, Турчин ће биднем!.. Мати, неси ми више мати. Сима је Синан, бре мати!. . Пљујем ја на твоју веру, на ваш крст. Бре, мангуру не давам за њих... Што ми треба слаба вера, враг да је носи са све вас!.. Бајаги ће ме ослободи2!.. Море, Турчин сам и скршите врат одовде да не ве видим више!|.. Бисмиљахи!..

: Пијана бесомучност даде му снаге да одмах пође.

Поустајаше сви за њим. Јанић му мргодно отвори

врата и гурну га као проклетство преко прага. Стара

мајка сруши се код врата као покошена. А Синан

низ улицу ка Ћулану поче да кркља као и других дана: Хеј, хеј! Христос се наљутија,

А Мухамед бриге нема: Вај ни Симо, ни Синане, бре!..