Приповетке / Иво Андрић

ЉУВАВ У КАСАБИ 91

Скандал се догодио. Нека ђаво носи све јевреје овога свијета! Заједно с овом лудом земљом! Оговарања, па тужбе код предстојника, разговори и љубав кроз ограду (можеш ли ме замислити у тој позиг) па коначно, једне ноћи, њен брат с револвером. Предстојник ме замолио да се ради угледа власти и своје сопствене сигурности одречем тога флирта, да преузмем посао овдје у шуми, док се ствар не смири у оној смрдљивој варошици, Какав је ово народ!

Овдје ми не преостаје друго него да купам сељакиње, па још увијек све личи на скотолоштво. Малу јеврејку ће међутим да удају, угојиће сеи имаће шесторо младих. Бог с њом!

Овде ћу морати остати све до јесени. Можда дотле израдим премештај у Сарајево. Под мојим надзором премјерају и биљеже ове проклете шуме. Нека ме ђаво одкесе, ако ишта разумијем од тог посла! Пиши ми, да потпуно не подивљам.“

Међутим Рифка логом лежи.

И кроз притворене капке и дебеле завјесе још се наслућује да напољу трепти јара. У соби је она тешка хладовина приземних просторија са дебелим зидовима и жељезним капцима, и глува тишина соба пренатрпаних простирком, хаљинама, увијек окађених и опрашених, да више личе на олтаре него на станове за живе људе. Ту се губи корак, нити глас може дуго да живи међу толиким тканинама: све се души и смирује.

Само кад се, на душеку уврх собе, тргне Рифка и грчевитим покретом збаци чаршав, онда бјеласне њена кожа, бок и раме, и прокине полумрак, а из сјене више ње одвоји се циганка Хата и брзо је покрива, па се опет губи у сјенци.

Од оне ноћи Рифка стварно и не долази себи. Види шта се око ње ради, чује доктора, учитељицу и мајку, разабире, како јој говоре, и сама рекне понеку ријеч, али све то као у сну,

Нити мисли више да Леденику прокраде писмо, ни да се правда пред својима. То је могло бити

1