Приповетке / Иво Андрић

МУСТАФА МАЏАР 54

Међутим и стражњи редови су их све више потискивали и пријетили да оборе у воду. Тако с великим тутњем и урликом пређоше први одреди, иако су многи падали у воду и запомагали испод заљуљаних сплави.

Одавно није било брже побједе. Огроман аустријски логор, нападнут у неочекивано доба и с неочекиване стране, прште у тили час. Бјеже избезумљени, у чопорима. Мустафа једва достиже последње, упада међу њих, окреће се стреловито, а завитлана сабља му шири свијетал круг и ладан вјетар око њега. Турци пристижу, алачући, за њим.

Из града изиђоше опсједнути Турци, Бањалучани, и поче покољ раје и пљачкаша.

У вече, иза побједе, он је лежао пред шатором и притискивао дланове и груди о траву, јер му се чинило да му сваки мишић буја и расте у бескрај и хоће да га остави.

Виде се ватре и чује вриска пљачкаша и лелек прогоњених.

— Свијет је пун гада.

То је помислио јутрос, у зору, на обали Врбаса, стојећи између двије војске (једна бјежи а друга застала, од страха, на сплавима), па и сад му је у устима као горчина које би хтео да се ослободи изговарајући то гласно.

— Свијет је пун гада!

А крв у њему само што тка и расте. Сви дамари бију. Сна нема. |

д те ноћи сан му се посве украде; и онај сат-два пред зору разорише све нова и нова сновиђења. Неочекивано се, из ноћи у ноћ, појављи-. ваху већ сасвим заборављени, безумно помршени, уломци прошлог живота. Оно што је било најгоре на тим сновима, то је нека језива јасност и оштрина којом се истицао сваки поједини лик и покрет, каода сваки живи за себе и има неко нарочито значење. Поче да стрепи од помисли на ноћ. Ни сам себи није признавао тај страх, али он је растао, мучио га дању, разарао и помисао на сан,