Приповетке / Иво Андрић

ДАН У РИМУ.

У оно доба кад су се наши расули по свијету избјегао је и Никола Крилетић, добровољачки потпоручник, Мостарац. (С тешком раном на кољену, која је споро зарастала, и с великим одликовањем на грудима, које је само празником носио, прошао је као добровољац и курир већину европских престонина. И нигдје се, кажу, није зачудио.

Његови судови о земљама и градовима били

су заносни или оштри, али увијек кратки. Најкраћи је био о Риму.

„Све сами голи хајдук !“

Разлоге није имао обичај да наводи. Уистину је у Риму провео само један дан, а у зору другог дана је отпутовао за Крф.

(Стигао је једне вечери у марту, и пошто је предао пуковнику пошту, одвео га је Станић у хотел. Тај Станић је био црн и дежмекаст Далматинац, који је некад као студент теологије пребјегао у Србију, а сад је био писар посланства и вјештак за избјегличко питање. Обећа да ће доћи сутра по њега да му покаже Рим.

Пошто је извадио цивилно одијело из кофера и метнуо панталоне испод душека, да би сутра имале форму, и пошто је ћемер са уштеђеним наполеонима метнуо под јастук, Крилетић леже и заспа одмах.

Сутра у јутро бијаше мутан дан, Крилетиц се је управо био обријао и умивао се гласно, кад (Станић дође по њега.

У Виа Национале их ухвати киша. Шкропац је тукао по асфалту да су клобуци воде скакали