Приповјести : црногорске и приморске

Х МАРКО ЦАР

Нарочито му се — рече нам пок. Сава — допадала Маколејева студија о Уарну Хестингсу (У/аггеп Назбпоз) у којој је велики енглески писац, својим сјајним описом Хестингсова суђења пред Великашким Домом, саздао један величанствен живопис и уједно у перо ухватио једну велику страницу из уставног живота Велике Британије. Уз Маколеја, изгледа да је Љубиша највише волео италијанског песника и књижевника Манцониа, чији роман Вереници како нас уверава Љубишин вршњак, дубровчанин Кастрапели“ — бејаше му необично ушао у вољу, тако да га у разговору непрестано навођаше као узор приповести и књижевног посла. Од српских писаца, каода је Љубиша највише волео Његоша, којему је, у неку руку, и сам сличио као писац. Прво издање Горског Вијенца латинским писменима, које је изишло у Задру 1868 год., приредио је за штампу Ст. М. Љубиша; он је за то издање написао кратак

предговор и читаоцима протумачио нека места и мање

72

познате речи у самом тексту. О смрти Његошево! (1851) објавио је Љубиша у Кукуљевићевом „Архиву ++ један краћи чланак о Владичином животу и владању, који је врло карактеристичан за оно доба, кад е песник Горскога Вијенца био још слабо познат и међу самим Србима. Говорећи о песнику, Љубиша каже да је „Г. В“ „једино савршено (!) драматично дјело југославенско“. За Лучу Микрокозма вели да је песник у њој „показао дубљину мисли, бистрину разума и недоскочиму властитост народног језика“. О политичару и родољубу Његошу вели: „Он је љубио прекомјерно славенски род у опће, а своју домовину хтио је повратити у старинске границе Иванбеговине...

· Он је мислио о томе, како би се свуда подигли про-

свјете храмови, како би хиљадама неуких Славена осванула зора знања и доброг стања, како би се изравнале међусобне распре које једнокрвну браћу дијеле. Но горка је судбина јача од сваке људске силе.

#) Види „ЗТомгпас“ за год. 1852. +%) „Атку га роујезијец јпеозјоуепзки“, Кпј. 1, 1852.