Приповјести : црногорске и приморске

ПРОКЛЕТИ КАМ 219

онога, који вршећи Христове заповиједи и науку, · заслужује похвалуг Какав би то био с моје стране злокобни примјер! Нијесу ријечи оца Максима узрујале народ ни чиниле да јавној сили попада оружје из рука, но је то божја воља, пред којом су недосташне све љуцке јавне и тајне силе! Пријетите и вршите! Ми смо знали, кад смо се овому лику одали, да ћемо се изложити срџби пучкијех кнежева, и да ће лакоми вукови зјати над стадом господиновијем; но ко изгуби душу своју Христа ради та је и спаси!“

Опет припита провидник, чему се калуђер згријао2 А Бескућа превађа: „Игуман каже, да је Млечић отео ове краје лукавством, пак да су калуђери дужни отворати очи слијепу пуку и учити га да му је ред господарити а не робовати!“ ;

„је ли могуће,“ достави провидник талијански, „да је смионство калуђерско допрло толико далеко 2!“ пак скочи на ноге каода прекида сваки даљи разговор. И Бескућа устане и закључи: „Оче, пошли 360гом! Ми се надали да ћемо лијепијем начином одбити олују, а јавној сили повратити образ на мјесто. Но видимо да сте се ви ишно угријали. Кад будете сами у вашој ћелији, призовите духа светога да ви памет просвијетли, како ће вас ово зло о најмањој суминути! Баците Јону у бурно море, да спасите брод и војску!“

Игуман се дигне достојанствено и при поласку закључи: „Молићу се, и принијети Спаситељу свијета молитву вјере и ухвања, да нас свију сподоби вршити његову свету науку: Љубити Бога и ближњега! Вјетрушина о којој натуцате, не духа с неба, да јој треба жртве; она је плод сумње, а сумња слабости. Блажен они који је озлоглашен и прогоњен Христа ради, он се радује и весели, јер је велика награда његова на небесима!“

Почетком јесени приспију звона из Млетака, величином, оправом и звуком, да их се таквијех јошт није довозило у Боку. Друшко се заузме да их натегом и мобом искрца из брода пред Котор, свијету