Приповјести : црногорске и приморске

220 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

на угледе. Мало и велико ходило с пазара на море да гледа и да се диви онијем грудама туча глађенијем и нарешенијем и сликама и натписима. Међу пажљивијем мотриоцима био и један ђак превлачки "од постаријих, који донесе глас игуману да је Друшков пријелог приспио. ИКаза да су звона висока највишему чоеку до грла; да их он није могао обухватити по сриједи; да је на оба слита слика, с једне стране Арханђео Гаврил гђе навијешта Богородици зачеће, а с друге Михаил гђе сјече и гњечи Врзеула и Сатанаила. Подну, око прваза, сливено је великијем словима име матере Друшкове и Друшково. „Но, рече ђак, стиснувши усницама, „ја не знам, допушћа ли наша црква да се свеци слијевају и ђељу, јер сам чуо од старијех редовника да се не смије Бога молити, но при писатијема приликама!“

А игуман њему: „Мој синко, од зла дужника и козу без козлета! Ми се свакако нећемо звонима клањати ни пред њима Богу молити. Наша звона слијевају Латини, па ко кује лонац онму меће ручицу гђе сам хоће! Да би чекали да Срби науче тај занат, не би за скоро звона пропојало на нашој цркви, но би клепали о Ускрсу као велике неђеље. Знање и умјетност напредују гђе је мира и слоге, а тога код нас нема, но смо вазда на похарици. Њеко љушти а њеко прљушти!“

М. ПРЕВЛАКА.

Раван солиоцког поља пружа се сасред грбаљске жупе чак до которскога залијева. При обали подно поља лежи блато и мочвара, негдашњи рибњаци манастира Превлаке а послије њега солила, гдје су Млечићи у плиткијем поткопима мијешали слатку са сланом водом, да од њих слеђенијех начине бијелу и тмасту сб. Сасред те обале спушта сеу залијев ниски брежуљасти рат звани Превлака, који обалу дијели а луку предваје. Сјеверна страна остаје при Тивту, питомо и рибљиво пристаниште,

«