Приповјести : црногорске и приморске

ПРОКЛЕТИ КАМ 223

дању и ноћу у траг изгубљеној овчици, коју му је завидљива лисица оплијенила и од дивнога стада одвојила. Бог ми је свједок, колико сам се пута канио доћи да те застрањена походим, но видећи те смотана у гнусну току грацке разблуде, смалак сала ми узданица у самог себе, и огријеших се мислећи да ја и моја ријеч њешто вриједимо, мјести онога, који хћаше кроз моја уста бесједити и твоје ухо и срце склонити и надахнути да их чујеш и оћутиш. Сад је вишњи промисао хтио даме ти претечеш и отмеш најдичнију заслугу; па каода ме прекори с моје љености и таштине, сподобио ме овоме духовноме пиру, за показати ми своју величанствену силу и сву наготу мог ништавила. Ти Друшко, којега сам толико љубио, за којијем сам толико суза пролио, о ком сам, молећи, Богу досадио; ти си од мене сретнији, ти доби милост ка ања без ичијег наговора и труда! — Кад ми на ум лане твоја негдашња приврженост к овому храму: кад те гледах на страни пјесвати, милостињу по цркви купити, чувати као своје влашто гђе је год црковнога; пак све одједном постати пизматором ове старинске задужбине – нашијех побожнијех преткова, огриеших се мислећи колико ошт на свијету може вражје искушање и навјет!“ Пак дохвативши Друшкову десну руку настави: „Дај да помилујем ову десницу, која ће стократно намирити овој светој обитељи сваку штету!“ Пошто то изусти, скочи на ноге и рече му: „Да си прост и благословен!“ Поведе га у цркву и пред вратима запјева: Вниди в ра ост господа твојего! По исповијести и причешћу, игуман заустави Друшка на објед, да га покаже браству покорна и претворена.

У тому дође једно ђаче у цркву и навијести игумну да чека на пољани окупљена множ народа, да им сјемена благослови. А игуман ђаку: „Пусти деведесет и девет нека мирно пасу по ливади Христовој, јаћу се бавити сад овом, која ми се је била завргла и одвојила. Уздам се да им чекање неће додијати, јер ће сила Христова усијати у срца њихова радост и стрпљивост за оваку стечевину!“