Приповјести : црногорске и приморске

ПРОКЛЕТИ КАМ 225

Радун закључи: „Браните и праштајте вјештице, тенце и зле људе, да видите што ћете добити! Ја вам. од те стечевине дијела нећу! Покриј сироту за своју, срамоту!“

„Више ти, ђеде, можеш за дан покварити пука но калуђери поучити за годину!“ надода ђак пошто старцу окрене леђа, -који оста махајућ главом.

При обједу углаве игуман и Друшко да звона дођу уочи Арханђелова днева, како ће се окупљати пук око њих, дивити им се и рећи старици, која их је приложила: „Покој јој Бог да.“

Мало затијем умру напријечац Бескућа и Враћен (исти дан ка: да су главили) од година и застареле болијести. Каошто се обично понавља кад напрасно премине који прибранији чоек, и о њима се рече да су их злотвори отровали како ће обезглавити которску господу Било је мита и истраживања, имале су уходе доста посла и простора да раде и да лажу, док се све одједном проспе глас, како је ходио пред зору један мрнар по воду на Пељузицу, пак срио путом једну велику женетину голу и босу, црну ка' арапку, сисетинама преко рамена а рудијема косминама до више кољена, и да му је она рекла: Идем у Котор да прочистим град и оплијевим грађанство! Суд прогласи да је та жена куга сарајевска, и нађе свједоке да причају и да се куну: како су Враћену, прије нег је издахнуо, изашли кужни петићи по животу, црни као зрно змиочице, и напупуљила на димњама подкожна човиља; а Бескући отекла кила под пазуом као највиша диња, модра и набрекнута. Сажегу им покућство, постеље, платна и хаљине; дворове зачавле да им није приступишта, а трупље им изгоре у живом клаку. Овом лажом и мајсторијом нови је провидник затворио-путове и постопице, забранио пазаре и окупе и прекинуо међу људима сваки дотицај, мислећи да ће тако најбоље са себе одбити сваку сумњу за опако дјело што је наумио урадити, и покрити га за довијека копреном скровитости и заборави. “|

На мијешње Арханђелова днева зовне нови про-

15