Приповјести : црногорске и приморске

СКОЧИДЈЕВОЈКА 35

И умукне жубер птичји, у умукнула! Ал се уздам, тужна мома, даруј Боже! Да ћемо се састанути, гдје си смрти 2! И о бољем разговорит, кам да ми је! А и тајку јарам смаћи, | јадни Вуче! Озлијеђелу срцу тужну Ој до Бога! Усути му кап мелема, благо тајко Тужној сестри то је нада, очајах се! Коју гоји несретњица, празна надо! Усред пакла најгорега, Боже, г е си2 Од сабаја јутрњега, зло ми јутро! До захода «унчанога сунце брате!

Сутра дан око подне приспију просиоци у Вука Мркоњића. Вук се зачуди кад их угледа гдје се с коња слимају, па приступи к њима и уведе их у кућу. Пошто се малко одморе и кажу који су и откуда, почне први просиоц: „Домаћине! послао нас Ђурађ Калођурђевић да му испросимо невјесту, твоју кћер за његови .м сином. Поклисару се глава не сијече,

ми смо умолници. Испросимоли, главићемо вјеридбу

и кад да је прстенујемо. Не испросимо ли, пријатељи као досад“.

„Ово ми је баш ненадна“ рече Вукац, па дозовне жену да их понуди пићем. Приступи Марија с ракијом лозовом и с. сухијем воћем.

„Не ћемо пити ракије“ рече најстарији просиоц, „док не потврдимо .евојчин испрос. У нас је такви

ЗЕ