Проблем смртне казне

9

и нису унели ништа више свстлости у овај про■блем, као што то умесно примећује Кистијаковски. У једном узаном обиму, обележеном од Бекарија, као у очараном кругу, сви су сс опи кретали, не пребацујући се на нов терен испитивања, и све што је од њихове стране било ново, то је специјално развијање и обрађивање оних основних мисли које је он истакао. Први главни разлог који противпици смртне казне истичу у томе јс, што је, кажу они, живот човечији добро неповредно и неотуђиво као такво. Према томе, смртна казна је неправична, зато што држава вршећи је чини нешто на шта нема права. Ово схватање добило је више различитих израза у више тсорија. Бекараје, на пример, изводи неповредност човечијег живота из уговора, који је ои, човек закључио са друштвом ступајући у њега. Поименце, тим уговором он је, закључуући га, уступио друшгву један део своје слободе, пристао на једно ограничење псте, зарад заштите осталих добара, али му зато није уступио и право да располаже његовим животом. Лукас , опет, изводи неповредност људског живота из самог природног права, које човеку 'гарантује право на живот. Следствсно, ако појединац није у стању да одбрани свој живот од напада трећега, њему друштво дслази у помоћ Али ова интсрвенција друштва има своју тачно одређену границу, докле се простире та заштита, и ако њу пређе онда одмах чини нешто на шта нема права. А то је случај са смртном казном. Латур, међугим, са гледишта хришћанске религије, налази, да